ZAŠTO SE U SRBIJI ZANEMARUJE SENZORSKA ANALIZA MEDA?

Još davne 1975. godine od strane Zavoda za senzorsku procenu Instituta za prehrambene tehnologije USA, senzorska analiza je definisana kao naučna disciplina koja podstiče, meri, analizira i interpretira one karakteristike hrane i supstance koje se zapažaju čulima vida, mirisa, ukusa, dodira i sluha.

Senzorska analiza je naučna metoda i omogućava da razlikujemo botaničko poreklo meda (definiše standard) i identifikujemo i kvantifikujemo odredjene defekte (fermetaciju, strani miris i ukus) i od ključnog je značaja za potrošača prilikom odabira i kupovine meda.

Uzaludno je ubedjivati potrošača u kvalitet i lekovitost meda, ako mu boja, miris i ukus ne odgovaraju i ne prijaju. U Srbiji prilikom prodaje meda, reklamiraju svojstva meda od lipe, bagrema ili šumski med i o njima govore kao da imaju čudesna dejstva. Kupac dodje s teglom meda kući, a niko neće taj med ni da proba, jer ih boja i miris odbijaju.

Suprotno ovome, med od suncokreta i uljane repice, važe za med lošijeg kvaliteta, što je daleko od istine. Poznato je da te vrste meda blagotvorno deluju izmedju ostalog na pluća i disajne organe.

Predrasude je teško prevazići, pa tako, po priči jednog poznatog vojvodjanskog pčelara, kupci meda, kojima je bilo omogućeno da degustiraju više vrsta prirodnog meda i jedan veštački, skoro bez izuzetka su se izjasnili da im je najlepši veštački med.

Za sprovodjenje senzorske analize potrebna je grupa izabranih ocenjivača, koji su odabrani na bazi pokazanih sposobnosti, stalno trenirani i kontrolisani, tako da njihova čula možemo smatrati instrumentima i pouzdati se u njihovu ocenu.

Takvih, a posebno sertifikovanih stručnjaka nema, a na žalost, izgleda da ih uskoro neće ni biti, jer svi projekti koji su predvidjali obuku za dobijanje sertifikata tih stručnjaka i pored podrške nekoliko naučnih instituta, nisu dobili podršku i za realizaciju projekta.

Obuku su trebali da realizuju stručnjaci iz Hrvatske, gde je senzorska metoda meda podržana od strane države i odvajaju se svake godine budžetska sredstva, kako bi se osposobilo dovoljno kvalitetnih osoba za senzorsku analizu.

Uz činjenicu da u Srbiji nema sertifikovanih stručnjaka za senzorsku analizu, osnovno je da se zapitamo: na koji su način odredjeni medovi na sajmovima ocenjeni kao najbolji i dobili nagrade i priznanja? Bilo bi interesantno mišljenje potrošača o tim medovima i koliko su te nagrade doprinele boljoj prodaji meda?

Sasvim sigurno je da bi se mešanjem više vrsta meda mogla dobiti mešavina, koja bi odgovarala potrošaču, a ništa se ne bi gubilo na kvalitetu. Uostalom,  med se skuplja zbog potrošača i kod kvaliteta meda je od presudnog značaja ocena potrošača. Zato se koristi senzorska metoda ne samo kontrole meda, nego i ocena koje mešavine daju najbolji miris, ukus, teksturu (kremasti med), pa i boju.

Koliko je u Srbiji zanemarena senzorska kontrola meda, pokazuje i Pravilnik o kvalitetu meda, jer samo u nekoliko rečenica ukazuje da uopšte postoji senzorska metoda kontrole kvaliteta meda, a da se pri tome ne definiše ni način kontrole, niti vreme, kada se na taj način vrši kontrola.

Uz kontrolu u labaratorijama na dva elementa (HMF – prisustvo stranog šećera i prisustvo antibiotika), med se uz tu analizu može pustiti u promet i prodaju. Takva kontrola je nedovoljna, a pčelari je često izbegavaju zbog plaćanja, što omogućava da veštačkog meda ima sve više. Priroda sve manje daje pčelama nektara, pa time i meda je sve manje, pa je za očekivati sve više nečega što će prodavci nazivati med, a što po kvalitetu ni izbliza nema svojstva prirodnog meda. Senzorska analiza jeste nezamenljiv alat u kontroli kvaliteta, kada se odredjuje botaničko poreklo meda, da potvrdi skladnost sa deklarisanom vrstom ili ako med ima odstupanja od “standarda” da omogući rangiranje ili kategorizaciju po kvalitetu.

Ostaje da se nadamo da će prirodnog meda biti više i da će neko uočiti potrebu da se i kod nas uvede senzorska kontrola meda, uz metode i načine davno prihvaćene u zemljama EU.

0 komentara

Ostavite komentar

Želite da učestvuje u diskusiji?
Slobodno se pridružite.

Leave a Reply