HARMONIZACIJA PROPISA REPUBLIKE SRBIJE I EU VEZANIH ZA REZIDUE I DRUGE KONTAMINENTE U MEDU

partners_POLJ

Prof dr Nada Plavša,  Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Potencijali

  • Srbiji ima od 12.000 do 15.000 pčelara i oko 370.000 košnica što je dovoljno da se prikupi svega pola  do jednog procenta pčelinjih paša koje postoje u Srbiji.
  • Med ima ogroman izvozni potencijal koji ne koristimo
  • Pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.
  • Zavisno od klimatskih uslova, u Srbiji godišnje može da se proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda izuzetnog kvaliteta, i najvažnije od svega, sva proizvedena količina može da se izveze.
  • Podneblje Srbije je plodonosno za proizvodnju meda visokog kvaliteta.
  • Veliki izvoz meda je ostvaren tokom 2010 godine u zemlje EU jer naš med ima kvalitet lekovitih biljaka i sačuvane prirode.
  • Mogucnosti daljeg razvoja I izvoza postoje uz poštovanje zahteva kupaca i strogih zakonskih propisa zemalja EU
Srbija se nalazi na spisku zemalja kojima je dozvoljen izvoz meda u EU i u poslednje dve godine Srbija je izvezla skoro 2.000 tona meda.

Mesto na listi svake godine mora potvrđivati dostavljanjem podataka o sprovođenju Nacionalnog plana za monitoring i laboratorijskim analizama

  • Kada je u pitanju obim i učestalost uzorkovanja meda, uzorkovanje se vrši prema Pravilniku o utvrđivanju Programa sistematskog praćenja rezidua farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih materija kod životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje (Službeni glasnik RS, broj 91/2009 od 06.11.2009 godine).
  • Uzorci se mogu uzeti u bilo kojoj fazi proizvodnog procesa, pod uslovom da se može utvrditi poreklo i primarno mesto proizvodnje meda
  • Pravilnik o kvalitetu meda je usaglašen sa navedenom Direktivom, Council Directive (EC 110/2001)
  • Objektivni kriterijumi za određivanje kvaliteta meda su njegova fizičko-hemijska svojstva:
    • sadržaj šećera,
    • sadržaj saharoze,
    • vlažnost,
    • električna provodljivost,
    • diastaza,
    • hidroksimetilfurfurol (HMF)
    • i za određivanje geografskog porekla – polenska analiza meda
  • Objektivni kriterijumi – u Republici Srbiji regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda (Službeni glasnik SCG, broj 45/2003), a u Evropskoj Uniji  Direktivom  Council Directive (EC 110/2001) od 20. decembra, 2001.
  • U članu 18. navedenog Pravilnika med koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:
    • da sadrži najmanje 65% redukujućih šećera, osim za medljikovac koji mora da sadrži najmanje 60% redukujućih šećera,
    • da ne sadrži više od 5% saharoze, izuzev bagremovog, vreskovog i meda medljikovca koji mogu imati i do 10%,
    • da ne sadrži više od 20% vode, osim meda vreska i meda od deteline koji mogu da sadrže više od 23% vode,
    • da ne sadrže više od 0,5% mineralnih materija, osim mešanog cvetnog meda koji može da sadrži najviše 1% mineralnih materija i medljikovac koji može da sadrži najviše 1,2% mineralnih materija,
    • da ukupna kiselost ne bude veća od 40 mili mola kiseline na 1000 g meda,
    • da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže do 0,5% nerastvorljivih materija,
    • da aktivnost očitane diastaze posle mešanja nije niža od 8, a ako je niža od 8 onda sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) ne sme biti veći od 15 mg/kg,
    • da sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) nije veći od 40 mg/kg,
    • da  prilikom dekristalizacije med nije zagrevan na temperaturi višoj od 50 0C.
    • ukus, boja, aroma meda moraju biti svojstveni vrsti meda i značajni su u proceni kvaliteta meda.

Rezidue u medu

Rezidue -mogu da budu poreklom iz:
  • životne sredine – teški metali, pesticidi, patogene bakterije, genetski modifikovani polen i radioaktivnost ili kao posledica loše pčelarske prakse,
  • primena akaricida u suzbijanju varoe,
  • primena antibiotika u suzbijanju američke kuge, evropske kuge, nozemoze idr.,
  • primena naftalina i para-dihlordibenzena u suzbijanju voskovog moljca,
  • prisustvo Pb i Zn kao posledica korišćenja galvanizovanih kontejnera i drugi.

Regulativom EC 2377/1990

  • U zakonodavstvu EU od 1990. godine Regulativom EC 2377/1990, propisane su maksimalne koncentracije  pojedinih ostataka  (MRL) u medu na osnovu toksikoloških ispitivanja.
  • Prema istoj Regulativi za preparate koji se najčešće koriste u suzbijanju varoe:
    • MRL za Cymiasol (Apitol) iznosi 1000 ppb/kg meda,
    • za  Amitraz (Apivar)  200 ppb,
    • a Coumaphos (Perizin) 100 ppb/kg meda,
    • dok za timol, mentol, mravlju i oksalnu kiselinu, tau-fluvalinat (Apistan)  i flumetrin (Bayvarol) ne zahteva se da se MRL vrednost navodi (Piro and Mutinelli, 2003).
  • Strategija monitoringa rezidua i kontaminenata, koja je od velike važnosti za bezbednost potrošača, u Evropi razvijana je tokom više od dvadeset godina.
  • Donešena zakonska regulativa obavezuje, kako zemlje članice, tako i treće zemlje koje pretenduju da izvoze hranu na tržište EU, da svake godine podnesu Komisiji EU na usvajanje Nacionalni program kontrole rezidua.
  • Glavni ciljevi Programa kontrole rezidua su da se obezbedi ispravnost lanca ishrane i da se, ukoliko se identifikuju neispravni proizvodi, preduzmu zakonske mere

Primena antibiotika u EU

  • Primena antibiotika u EU za bakterijska oboljenja pčela je zabranjena, izuzev za evropsku kugu u tzv „Kaskadnom sistemu“, a iz te košnice koja je tretirana nema vrcanja meda, tako da je tolerancija na antiotike „0“.
  • U Srbiji je upotreba antibiotika u pčelarstvu za suzbijanje bakterijskih oboljenja zabranjena i shodno tome dozvoljena tolerancija antibiotika u medu i ostalim pčelinjim proizvodima je „0“.
    • Parties involved ask the Commission for MRLs
    • Flourquinolones 0,005 ppm
    • Macrolides 0,020 ppm
    • Streptomycins 0,010 ppm
    • Sulphonamides 0,010 ppm

Zakon o bezbednosti hrane

  • Na snagu je stupio i Zakon o bezbednosti hrane (Službeni glasnik RS, broj 41/2009) koji u članu 31. propisuje odgovornost subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje i to u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa.
  • Svi registrovani proizvođači hrane moraju da obezbede da hrana ispunjava uslove propisane ovim Zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova.

Propisi poznati kao „higijenski paket“

  • Prema propisima EU, svi oblici hrane moraju se nadzirati i kontrolisati u svim fazama proizvodnje kako bi se proverila ispunjenost zahteva u pogledu higijene
  • Propisi poznati kao „higijenski paket“ definišu ciljeve bezbednosti hrane pri čemu se određuje da je odgovornost za primenu bezbednosnih mera kojima se garantuje bezbednost hrane na subjektima u poslovanju hranom/NA PČELARU.
  • Ovaj sveobuhvatni, integrisani sistem odnosi se na čitav lanac hrane, od farme do mesta prodaje potrošaču, kao i maksimalan nivo higijene u svim fazama proizvodnje i prometa.
  • Subjekti u poslovanju hranom moraju biti registrovani i moraju primenjivati principe analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
  • Njihova odgovornost je i u uspostavljanje sistema sledljivosti i pisanih procedura za sve sastojke, oblike hrane, kao i životinje koje ulaze u sastav hrane (zdrave pčele).
  • Nadležno telo zemlje u kojoj posluje taj subjekat, vrši stalne kontrole ispunjenosti zahteva i u slučaju nepridržavanja propisa, sprovodi hitne korektivne mere (Mićović i Plavšić, 2011).
U našoj zemlji još uvek postoje zdravi i nezagađeni prostori, a na pčelarima ostaje da što pre i što bolje savladaju dobru tehnološku praksu što će svakako doprineti poboljšanju kvaliteta pčelinjih proizvoda koji su veoma cenjeni na evropskom i drugim stranim tržištima zahvaljujući našem geografskom položaju, klimi, bogatstvu flore i faune i velikom broju sunčanih dana.
Potrošač želi da kupi proizvod, lepo upakovan, kvalitetan i prepoznatljive robne marke koja prolazi rigoroznu kontrolu.
Ovaj zahtev pčelar će ispuniti:
  • ako savesno vodi svoj pčelinjak,
  • drži ga u prirodnoj, zdravoj sredini
  • i koristi samo dozvoljene i standardizovane metode u radu sa pčelama.