PRODUŽEN ROK PRIJAVE ZA PRVO MEĐUNARODNO OCENJIVANJE MEDA

INOVATIVNI KLASTER “PANONSKA PČELA”  U SARADNJI SA NAUČNIM INSTITUTOM ZA VETERINARSTVO “NOVI SAD” ORGANIZUJE:

PRVO MEĐUNARODNO OCENJIVANJE MEDA

 

ROK ZA PRIJAVU JE PRODUŽEN!

 

Na takmičenju za ocenu kvaliteta mogu da se prijave svi pčelari iz Republike Srbije i pčelari iz susednih zemalja.

Za svaki uzorak potrebno je dostaviti tri staklene tegle po 450 grama meda. Med ne sme biti kristalisan i može da ima maksimalno 20 % vlage. Na propratnom dokumentu moraju biti napisan sledeći podaci: Ime i prezime, broj poljoprivrednog gazdinstva, tačnaadresa, godina rođenja,vrsta meda, godin proizvodnje i lokacija sa koje med potiče. Obavezan je kontakt telefon ili e-mail adresa.

 

Uzorci meda se mogu lično predatina gore navedeno adresi, a mogu se adekvatno zapakovani poslati poštom ili na neki drugi način. Za sve uzorke izdaje se potvrda o prijemu i plaćenoj kotizaciji. Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće uručena nekoj od dečijih ustanova.

 

Uzorci meda se dostavljaju  na adresu Trg Marije Trandafil 14, 21 000 Novi Sad.Kontakt telefon: 063 680 029 i e-mail: klasterpanonskapcela@gmail.com

 

Rezultati ocenjivanja bice postavljeni na sajtu www.klasterpanonskapcela.com . Proglašenje pobednika i uručenje nagrada biće krajem oktobra 2017. godine u sali Skupštine AP Vojvodine.

Najbolje ocenjeni med iz  Srbije dobiće diplomu šampiona i pehar.

Najbolje ocenjeni med koji pošalje pčelarka, dobija diplomu šampiona i pehar.                  

Najbolje ocenjeni med iz inostranstva dobija diplomu šampiona i pehar.

 

Nagrade šampionima biće dodeljene i u proizvodima mnogobrojnih donator koji su podržali ovo takmičenje.

Ukoliko u jednoj grupiima vise od 5 uzoraka meda, najbolje ocenjeni uzorak nosi titulu šampiona grupe.

Svi pčelari čiji med bude ocenjen i dobiju od 23 do 25 bodova dobijaju zlatnu medalju i diplomu. Pčelari čiji uzorci meda dobiju od 22,99 do 20 bodova dobijaju srebrne medalje i diplome, a pčelari čiji uzorci dobiju od 19,99 do 18 bodova dobijaju bronzane medalje i diplome. Uzorci koji dobiju manje bodova od 17,99 bodova su bez plasmana. Pčelari mogu da pošalju maksimalno 5 uzoraka različitog meda na ocenjivanje.

Šampioni sa najbolje ocenjenim medom imaće priliku kod dodele pehara, kao i da na štandovima u holu Skupštine Vojvodina da predstave proizvode pčela koje su oni sakupili.

Za svaki svoj uzorak koji su dostavili zao cenjivanje, svip čelari će dobiti izveštaj Naučnog Instituta za veternarstvo “Novi Sad” akreditovanog za kontrolu meda, sa podacima o HMF, procentu vlage, prisustvu pepela i antibiotika i pH vrednosti.

 

Predsednik ocenjivačke komisije: Prof. dr Miroslav Ćirković, direktor NIV Novi Sad.

Zamenik predsednika: Dr Đorđe Okanović, naučni saradnik NIV Novi Sad.

Član komisije: Prof. dr Jovanka Popov Reljić.

 

Celokupna manifestacija će biti snažno medijski praćena, što će biti prilika da se šira javnost upozna sa pčelinjim proizvodima i šampionima kvaliteta.

 

Kotizacija po uzorku je 2 500,00 dinara a za uplate iz inostrastva 25 evra.

Plaćanje u dinarima na tekući račun 105-810316-95

Plaćanje u devizama IBAN RS 35105081012000537704 SWIFT CODE AIKBRS 22

PRIMALAC INOVATIVNI KLASTER PANONSKA PČELA, TRG MARIJE TRANDAFIL 14 21000 NOVI SAD. SVRHA – KOTIZACIJA ZA OCENJIVANJE MEDA 2017. Kotizacija se moze i platiti lićno kod predaje uzoraka meda.

 

 

Pčelari iz Banata sve aktivniji u unapređenju pčelarstva

Pčelara u Banatu ima više, nego zajedno pčelara u Bačkoj i Sremu, pa svaka njihova aktivnost ima veliki značaja u razvoju pčelarstva u Vojvodini i Srbiji. Pčelari iz Lazareva na čelu sa izuzetnom pčelarkom Anicom Batinić, osnovali su pčelarsku zadrugu ,,Banatski cvet“ i već su konkurisali za dobijanje opreme za punionicu meda. Zadruga je predstavljena i na 50. jubilarnom sajmu turizma u Novom Sadu.

 

Banat baštini dugu i uspešnu tradiciji zadrugarstva u pčelarstvu i nova zadruga pruža zaista lepu perspektivu pčelarima u Banatu. Očekuje će da zadruga kroz predati projekat dobije opremu za punionicu meda, što bi bilo značajno, kako za članove zadruge, tako i za druge pčelare. Ta punionica dobija još više na značaju imajući u vidu da se uskoro očekuje Rešenje o prihvatanju elaborata za zaštitu geografskog imena ,,Banatski suncokretov med“. Dobijanje zaštite geografskog imena, svi pčelari koji žele da koriste tu oznaku, moraće svoje tegle da pune medom u punionici koja se nalazi u Banatu.

 

Dana 28.09.2017. održan je sajam poljoprivrede u Jaši Tomiću, gde su i pčelari uzeli učešća. Sajam je otvorio pokrajinski sekretar sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gospodin Vuk Radojević, koji izuzetno ceni i podržava pčelarstvo u Vojvodini što su kroz razne mere koje sekretarijat preduzima veoma dobro osetili pčelari. Sekretarijat je imaosusret sa pčelarima i predstavnikom Inovativnog klastera Panonska pčela.

 

Dana, 07.10.2017. održan je prvi sajam pčelarske proizvodnje u organizaciji Društva pčelara Novi Bečej. Sajam je otvorio zamenik predsednika opštine Novi Bečej, koja podržava ovo društvo pčelara i koja im je obezbedila prostorije, kako bi im omogućila bolji rad.

 

U okviru te manifestacije održana je tribina na kojoj su nastupili predsednik Pčelarskog sveza Vojvodine, Radomir Vlačo, predsednik Udruženja pčelara iz Kikinde Saša Čolak i predsednik UO Inovativnog klastera Panonska pčela. Novi predsednik SPOV-a predstavio je i program rada i planove koji će dovesti SPOV na poziciju koju zaslužuje i koji će raditi na prepoznatljiv način u korist pčelara i pčelarstva u Vojvodini. Prisutni su dali bezrezervnu podršku, a očekivanja su da će se na predstojećem saboru pčelara i svih njihovih udruženja i društava iz Vovjodine postići jedinstvo, te da će SPOV biti prepoznatljiv lider koji kreira, zajedno sa udruženjima, konkretne projekte i programe. Saša Čolak kao dugogodišnji vrstan pčelar veoma je uspešno prezentovao svoju praksu u pčelarstvu. Hadži Zoran Jovanović je pre svega pohvalio organizatora manifestacije, sećajući se da je društvo osnovano pre oko tri godine. Trudom i radom, predsednik Ivice Stojšina još jednom je pokazao kako se radi i živi za pčelarstvo.

 

Predstavnik Inovativnog klastera Panonska pčela je u svoje lično ime dao podršku novom predsedniku SPOV-a gospodinu Radomiru Vlaču i društvu pčelara Novi Bečej i obećao pomoć u spremanju prostorija. Takođe, izrazio je nadu da će do početka nove pčelarske godine sva pčelarska društva i udruženja dobiti prostorije za rad i da će kroz podršku Pokrajinske Vlade dobiti i infomatičku opremu. Skrenuo je pažnju i na to da je neodrživo da mesto sa 10-15000 stanovnika ima dva udruženja pčelara, te da je neophodno jedinstvo. Takođe je napomenuto, da svi registrovani pčelari treba da budu povezani sa društvima i udruženjima pčelara, pre svega jer će tako zajednički lakše rešavati problem u pčelarenju, ali i lakše dolaziti do podsticajnih sredstava u AP Vojvodini. Kao primer je naveo pomoć koju je Sekretarijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo, preko inovativnog klastera Panonska pčela, pružio 2015. godine, kada je došlo do katastrofalnog trovanja pčela u Banatu. Samo pčelari, koji su imali registrovana poljoprivredna gazdinstva i koji su povezani u udruženja i društva pčelara, dobili su pomoć. Društva i udruženja sa područja na kojima su otrovane pčele su ažurno i kvalitetno obezbedila neophodnu dokumentaciju, koja je apsolutno sprečila bilo koju zloupotrebu. Razgovor pčelara i gostiju je nastavljen na ručku, koji je domaćin svojim trudom obezbedio.

 

Ako se svemu ovome doda manifestacija pčelarstva u Melencima i drugim mestima Banata, koja je svake godine veća i bolja, a postala je međunarodna, zaista se može sa pravom zaključiti, da su pčelari Banata sve aktivniji i konkretniji u unapređenju pčelarske proizvodnje.

Srbija nije spremna za otvaranje poglavlja 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika

 

Na sednici Nacionalnog konventa 11, 12, i 13 koja je održana 29 septembra u Zelenom salonu Narodne skupštine Srbije učestvovao je i Inovativni klaster Panonska pčela.

Tokom sednice je bila diskusija o nalazima skorijeg izveštaja za pregovaračko poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika.

Posle zaista kratkog i šturog izveštaja u kom se samo navelo šta to treba Srbija da uradi kako bi se bar približila otvaranju poglavlja 12, bez bilo kakvog akcionog plana (kada i kako će se te primedbe otkloniti), otvorena je diskusija. Izveštaj je u ime Ministarstva poljoprivrede prezentovala Tamara Bošković iz Uprave za veterinu.

Osnovni zaključak diskusije je da Srbija mora hitno da uredi sve propise i realizuje sve preporuke EU kada su u pitanju bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, pre svega zbog svojih građana, a tek onda ili zajedno, zbog toga što su to uslovi poljoprivredne politike EU.

Treba napomenuti da je kod pregovora sa EU, jedan od najtežih, upravo pregovor o poljoprivrednoj politici i tu nema kompromisa ili su oni izuzetno retki.

Didkusija prisutnih članova radne grupe i predstavnika Ministarstva poljoprivrede bila je konstruktivna, ali se stekao dojam su izneti problemi od ranije poznati i da rešavanje istih, nije daleko doguralo.

Napomenuto je da Srbija nema dovoljne administrativne kapacitete kada je u pitanju bezbednost hrane. Što je najgore, stiče se utisak da se za taj problem ne nazire rešenje. Čulo se, da bi se u cilju bar delimičnog razrešenja tog problema mogao realizovati prenos ovlašćenja na pojedina kompetentna udruženja (Veterinarska komora, u prvom redu). Prosto zapanjuje činjenica da Referentna laboratorija, a posebno njen deo za mleko, još nije u punom radnom kapacitetu.

Diskusija je bila i u vezi sa procentom aflatoksina u kravljem mleku. Imajući u vidu činjenicu da je aflatoksin jedan od najdragocenijih materija, licitiranje sa procentom njegovog prisustva u mleku, deluje vrlo zabrinjavajuće. I dok se procenat menja, sve pod izgovorom olakšavanja mlekarske proizvodnje, niko se, bar ne konkretno, ne bavi iskorenjavanjem uzroka njegove pojave u mleku. Buđav i nesušeni kukuruz i stočna hrana proizvedena od njega su osnovni uzrok, mišljenje je izneto na sastanku. Nije dovoljno i nije dobro ni za potršače ni za proizvođače mleka upodobljavati procenat aflatoksina u mleku, već se moraju ukloniti uzroci njegovog prisustva.

Drugo pitanje oko kog je bilo diskusije jeste problem vakcinacije svinja protiv svinjske kuge. Mesu od svinja vakcinisanih protiv ove bolesti nema mesta na EU tržištu. Gospodin Budimir Plavšić iz Uprave za veterinu vrlo je argumentovano obrazložio činjenicu da se kod nas još uvek vakcinišu svinje. Njegovo mišljenje je da opasnost od svinjske kuge u Srbiji (ali i u drugim zemljama) postoji, ali da je razlog što se ne ukida vakcinacija finansiske prirode. Naime, gospodin Plavšić napominje da Srbija nema fond iz kog bi se nadoknadila šteta poljoprivrednicima koja bi nastala uništavanjem zaraženih svinja. On se nada da će Srbija uskoro osnovati neophodni fond, što bi stvorilo mogućnost da se vakcinisanje ukine.

Kada je meso u pitanju, članovi radne grupe su dali primedbe na lošu kontrolu uvezenog mesa koje odlazi u preradu za proizvode koje nemaju sledljivost kontrole, a to dovodi do velikih sumnji u kvalitet, pa i bezbednost konzumiranja tih proizvoda. Odgovora na ove primedbe nije bilo.

Svakako da na bezbednost hrane utiče i zbrinjavanje animalnog i klaničnog otpada. Zapanjujuće je i to da su u trenutku skrininga u Srbiji bila svega 2 objekta ovlašćenih da postupaju (bez obzira šta bi to značilo) sa sporednim proizvodima životinjskog porekla 1 i 2, dok je 17 ovlašćenih objekata za obradu materijala kategorije 3. Od započinjanja skrininga do danas prošlo je dosta vremena, ali u Srbiji leševi uginulih životinja, klanički konfiksati, nisu zbrinuti, a jedina kafilerija ni kapacitetom ni tehnologijom ni izbliza ne zadovoljava potrebe Srbije. Lokalne samouprave opština i gradova, dobile su ,,vruć krompir” da sami reše ovaj problem na svojim teritorijama. Kupuju se frižideri smeštaj te vrste otpada , a onda se čeka na red u toj jedinoj kafileriji.

Umesto našeg zaključka, koji može da bude i subjektivan, prenećemo u potpunosti, zaključke i preporuke Evropske komisije iz nalaza skrininga izveštaja za pregovaračko poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika.

 

Zaključci i preporuke

 

,,S obzirom na prethoden navode, naročito nalaze prestavljene u delu III (Procena stepena usklađenosti i kapaciteti za sprovođenje) Srbija ne može smatrati da je dovoljno pripremljena za pregovore u ovom poglavlju. S toga, komisija ne preporučuje, u ovoj fazi, otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom o poglavlju 12 – bezbednost hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike.

S obzirom na situaciju kako je prethodno procenjeno, preporuka je da se ovo poglavlje pregovora otvori kada se ispune sledeći uslovi:

– Srbija treba da usvoji okvir zakonodavstva koji je u skladu sa pravilnim tekovinama EU, koji omogućava potpunu transpoziciju pravnih tekovina u ovom poglavlju i sadrži odredbe za jasniju raspodelu nadležnosti, posebno za kontrolna tela.

– Srbija treba da predstavi komisiji sveobuhvatnu nacionalnu strategiju, uključujući i akcioni plan, koji će služiti kao osnova za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU za bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, uključujući planove za razvoj relevantnih administrativnih kapaciteta i procenu potrebnih finansiskih sredstava. Posebnu pažnju treba posvetiti detaljnom akcionom planu u pogledu kontrole i iskorenjavanju klasične svinjske kige za domaće svinje i divljih svinja posle prekida vakcinisanja.

– Srbija treba da komisiji predstavi klasifikaciju svih prehrambenih objekata i sve ustanove za rukovanje sporednim proizvodima životinskog porekla na osnovu pravnih tekovina EU, a koja će služiti kao osnova za budući Nacionalni program za unapređenje ustanova za tretiranje hrane i sporednih proizvoda životinjskog porekla”.

(Preneto iz izveštaja o Skriningu Srbije – Poglavlje 12 – sednica RG NKEU za poglavlja 11. 12, 13.  29. septembar 2017.)