PROJEKTIMA DO ODRŽIVOG POSLOVANJA

Prilikom osnivanja Inovativnog klastera “Panonska pčela”, usvojena je strategija rada i poslovanja i od nje se za ovih nešto više od tri godine poslovanja nije odustalo.

Klaster je osnovan kao poslovno udruženje, a u Srbiji udruženja, bar većina, održivo poslovanje obezbedjuju prvenstveno kroz članarinu.

Inovativni klaster “Panonska pčela” je vezan za pčelarstvo i pčelare, kod kojih postoje udruženja na opštinskom (ponekad i više udruženja u jednoj opštini) i republičkom (Savez pčelarskih organizacija Srbije) nivou. Pčelari svim tim udruženjima i savezima plaćaju članarinu (iako je naše mišljenje da savezi organizacija treba da imaju članarinu od pčelarskih organizacija – udruženja), tako da bi neka ozbiljnija članarina za članstvo u klasteru bila još jedan namet na pčelare. Članarina od 1.200,00 (hiljadudvesta) dinara za godinu dana članstva u klasteru je više nego simbolična i ona pokazuje pripadnost pčelara klasteru, a ne omogućava da se od tih sredstva obezbedi njegov rad i postojanje.

Klaster je svojevrsni servis pčelara, bilo da se radi o pripremi i izradi dokumentacije za podsticajna sredstva ili kredite i nijednog pčelara koji se obratio klasteru za pomoć ili savet nije uslovio članstvom u klasteru. Plaćanje članarine ostavljeno je na savest pčelara ili udruženja pčelara, koja su takodje članovi klastera, jer klaster je svojom strategijom održivo poslovanje odredio kroz izradu i realizaciju projekata i programa. Sa njima se konkurisalo na svim konkursima za koje ispunjava uslove, a koje su raspisali Republika, Pokrajina, Grad Novi Sad,  ali i na konkursima za IPA sredstva kod Evropske Unije.

Upravo zahvaljujući kvalitetu projekata, oni su podržani na svim nivoima u Srbiji, a očekuje se da će neki od projekata dobiti podršku i od EU.

Takva strategija poslovanja je dobra, ali i nesigurna, pa se desilo da do kraja jula 2017. nije od projekata “legao” na račun klastera nijedan jedini dinar. Ipak, klaster ima svoje kancelarije, svoju opremu, svoje saradnike i izmiruje sve svoje obaveze bez dana zakašnjenja.

Klaster je svestan da obezbedjivanje svog održivog poslovanja preko realizacije projekata, nije siguran i pouzdan način.

Upravo dok se ovaj tekst piše, klasteru su iz budžeta Grada Novog Sada, za relizaciju programa manifestacija iz oblasti privrede od značaja za Grad Novi Sad, odobrena podsticajna sredstva za organizaciju manifestacije u okviru LORIST-a, pod nazivom “Pčelarski sokak”. Takodje su i od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, odobrena sredstva za projekat vezan za tradicionalne manifestacije.

Odobrena sredstva nisu ni približna sredstvima, koja su projektima tražena, ali klaster je zahvalan i na odobrenim sredstvima, jer će svakako pomoći da klaster ostvari planirane aktivnosti.

Želimo istaći da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo izdvojio i podelio ove godine 30 (trideset) miliona dinara za organizaciju i održavanje tradicionalnih manifestacija, koje će svakako doprineti ruralnom razvoju. Ovaj iznos je tri puta veći ove godine od iznosa opredeljenih za istu namenu u 2016. godini. I pored toga, sasvim je isvesno da su mnoga udruženja i njihove manifestacije ostale bez podrške. Možda bi bilo dobro da Sekretarijat utvrdi tačna pravila za održavanje tradicionalnih manifestacija, pre svega da bi se mogli tačno izmeriti efekti tih manifestacija, ali i da bi se sa odobrenim sredstvima što više doprinelo ruralnom razvoju.

Klaster je svestan rada kao udruženje i nestabilnog i nesigurnog finansiranja. Upravo ta činjenica, uz sve ostale razloge (razvoj pčelarstva, nauka, istraživanja, dualno obrazovanje, pčelarski turizam) dovode do stava da je neophodno otvoriti Centar za istraživanje i razvoj pčelarstva. Radom tog Centra i Klaster bi obezbedio stabilnost finansiranja, a time i veće efekte svog rada.

Na žalost, ostvarivanje te ideje nailazi na veliko nerazumevanje ili što je još gore, objekti na Fruškoj Gori,  koji bi poslužili tom Centru, velikom brzinom propadaju. Fruškogorska lipa i pčela su vekovima prijatelji, ali na žalost nekima, pogotovu onima koji su dužni da čuvaju i očuvaju Frušku Goru, to nije poznato, ili bar ne žele to da znaju, kao da je Fruška Gora njihova dedovina, pa mogu da rade šta im se prohte.

I dok su pozicije nepromenjene, klaster traži otvaranje Centra i daje ogroman broj argumenata o korisnosti otvaranja tog Centra za pčelare, ali i za širu zajednicu, dotle odgovorni za Frušku Goru, pčele i pčelare vide samo kao izvor zarade, tzv. pašarinu – plaćanje za postavljanje košnica. Tako nešto ne postoji nigde na zemaljskoj kugli!

Sasvim je sigurno, da se ne postavlja pitanje: da li je potreban Centar za istraživanje i razvoj pčelarstva, već je pitanje kada će takav Centar biti otvoren na Fruškoj Gori.

Do tada, Inovativni klaster “Panonska pčela” će i dalje raditi, ostvarivati ciljeve na dobrobit pčela i pčelara, ali i bez zadrške ukazivati na sve ono što ugrožava pčele i prirodu. I ne samo ukazivati, nego i nuditi rešenja za očuvanje pčela i razvoj pčelarstva.