STOKHOLM PRAVI PARK ZA PČELE!

Diplomate u Švedskoj, kompanije i građani Stokholma zajedno su pokrenuli inicijativu za spas gradskih pčela pravljenjem “bi frendli zone” (bee friendly zone) odnosno mesta na kojem se prijateljski odnose prema pčelama i štite ih u švedskoj prestonici.

U projektu u delu grada u kojem se nalaze brojne ambasade angažovale su se diplomate, inicijativa “Pčele u gradu”, mnoge kompanije i lokalne vlasti. Oni nameravaju da naprave prvi stokholmski “park za pčele” u Kraljevskom nacionalnom parku na Jurgordenu.

U Švedskom udruženju pčelara kažu da 76% svega što se gaji u Evropi ne može bez oprašivanja a da istrebljenje preti 30% autohtonih vrsta divljih pčela u Švedskoj.

Pretnju tim insektima predstavljaju klimatske promene i degradacija biodiverziteta.

Gradovi su inače bolja staništa za pčele od sela jer se u njima ne koriste pesticidi.

Međutim, za pčele u Stokholmu ne postoji specifična politika, niti mreža lokacija koje pčele vole, poput onih napravljenih u Londonu ili Oslu.

Pčelari se nadaju da će inicijativa za Kraljevski nacionalni park podstaći usvajanje šire politike za pčele u budućnosti.

“Bi frendli zona’ će biti mesto gde se mogu naći hrana i voda za različite vrste pčela i oprašivača od proleća do jeseni. To je zona u kojoj procenjujete svoj uticaj na oprašivače i razmišljate kako da upravljate zemljištem da bi ga učinili boljim staništem”, rekla je za portal Lokal (The Local) jedna od čelnica projekta Šeron Kairns (Sharon Cairns).

Kako je dodala, “ta zona treba da bude model dobre prakse koji bi mogao da se prenese na druge delove zemlje”.

Projekat je pokazao da ljudi brinu zbog problema pčela u Švedskoj i da žele da nauče kako mogu da im pomognu.

Korak u širenju znanja o pčelama biće i postavljanje košnice u Jurgordenu koju će projektovati arhitekte sa ciljem edukacije posetilaca popularnog parka.

Aktivisti se nadaju da će biti još košnica i da će se “bi frendli” praksa proširiti i na ostale parkove.

 

TEKST U CELOSTI PREUZET SA ADRESE: http://www.tehnologijahrane.com/iz-novina/stokholm-pravi-park-za-pcele

DA LI ĆE 2017. GODINA PROĆI BEZ TROVANJA PČELA?

Da li će i 2017 g. biti kao i 2016 g. kada nije  bilo trovanja pčela na poljima u Srbiji,bila je jedna od tema konferencije Okruglog stola koji je organizovala Semenarska Asocijacija Srbije: Grupacija za semenarstvo , a uz podršku Privredne komore Srbije.

 

Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja i Zakonom o semenu , regulisan je promet sredstava za tretman semena,odnosno upotreba tih sredstava. Takva sredstva za tretaman  semena se mogu koristiti isključivo u Registrovanim doradnim centrima i prometovati na način kako je to definisano rešenjem o registraciji. Međutim, na tržištu su se pojavila određena sredstava iz ove grupe ,u prometu na malo i omogućena je njihova nekontrolisana upotreba. Pored toga, svedoci smo sve većeg nekontrolisanog (ilegalnog) uvoza sredstava na bazi aktivnih supsanci iz grupe neonikotinoida većinom iz Turske i Ukrajine. Zbog ovoga, poljoprivredni proizvođači su u prilici da samostalno tretiraju seme  u nekontrolisanim uslovima ,procesom koji potpuno narušava odgovornu primenu sredstava za zaštitu bilja i u suprotnosti  je sa registracijom tih sredstava. Pri ovakvom nestručnom korišćenju sredstava za tretiranje semena ,u opasnost se dovode ne samo neposredni korisnici  već i životna sredina ,pa i pčele,što mora biti odgovornost šire društeve zajednice. Dopuštanjem ovakve situacije potpuno je otvorena siva ekonomija,što,umnogome,utiče na imidz poljoprivrede naše države.

 

Na konferenciji prezentaciju su imali predstavnik kompanije „Syngente“ Miroslav Ivanović sa temom: ,,Suspenzija neonikotinoida“ i predstavnik kompanije „Bayer“Z oran Tomašev sa temom „Savremen tretman semena“. Konferencijom je presedavala dr Svetlana Balašević Tubić iz Semenarske Asocijacije Srbije.

 

Posle prezentacija koje su uglavnom se bavile kako i ko može da se bavi tretmanom semena , ali se nažalost nije govorilo sa čime će se tretirati seme. Ukazano je na ono što je svima poznato, a to su klimatske promene i nekako se nametnulo ,,rešenje“ od kompanija koje proizvode zaštitna sredstva za poljoprivredu da treba povećati hemijsko tretiranje svega što raste na njivi prvenstveno seme. Na ovakve konstatacije reagovali su predstavnici pčelarskih organizacija: Savez pčelarskih Organizacija Srbije  i Vojvodine. Moglo bi se zaključiti da su reakcije bile više emotivne nego argumentovane što se posebno odnosi na Savez pčelarskih organizacija. Vojvodine. Predstavnik Klastera Panonska pčela pročitao je odgovor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoiprivrede  i zaštite životne sredine  od 21.09.2015. g. a koji se sastoji iz tri tačke:­­­

1) Sredstva za zaštitu bilja –insekticidi,koji sadrže aktivne supstance iz hemijske grupe neonikotionidi,i to  klotianidin,tiamatoksam i imidaklopirid zabranjena su za primenu za tretiranje semena suncokreta u Republici Srbiji od 21.12.2013. g., a pored suncokreta zabranjeni sui  za tretiranje semena žitarica(ječam,pšenica-jare sorte),kukuruza i uljane repice;

 

2) Zabrana tretiranja  semena  za ove aktivne supstance u Evropskoj uniji  je objavljena 25.maja 2013. g. u Službenom listu Evropske unije, a stupila na snagu 15.juna 2013.g.dok je zabrana prometa semena tretiranog sa ovim insekticidima počela da se primenjuje od 1.decembra 2013.g;

 

3) Francuska,Slovenija i Nemačka su sprovele zabrane primene ovih insekticida za tretiranje semena pre zvaničnih zabrana na nivou cele teritorije Evropske unije;

 

Takođe predstavnik Klastera je podsetio na ogroman pomor pčela u Banatu 2015. g. Tada je došlo do trovanja pčela što je utvrđeno sa sigurnošću i što je potvrdila veterinarska inspekcija ,ali nažalost ni do dan danas nije utvrđen uzrok.U utvrđivanju uzroka uključio se i SUP što je dalo nadu da će se otkriti uzrok trovanja i onaj ko je kriv za taj uzrok.

 

Predstavnik Klastera je pozdravio ovakav skup i ukazao da u Srbiji nema nezavisne institucije koja bi se bavila istraživanjem uticaja sredstava za zaštitu bilja-insekticida,koji sadrže aktivne supstance iz hemijske grupe neonikotinoidi. Činjenica da je Srbija zabranu za tretiranje semena za ove aktivne supstance donela po uzoru na zabranu koju je donela Evropska Unija 25.05.2013.g. (Službeni list Evropske Unije)31.12.2013. g. Nažalost niko ni kod zabrane niti na ovoj konferenciji „Okrugli sto“ nije mogao jasno  da kaže zašto je do te zabrane došlo i kako i kada ti insekticidi deluju na živa bića,pre svega na pčele. Ova zabrana je posebno interesantna jer pre nego što je došla od strane EU,došlo do zabrane insekticida koji sadrže aktivne supstance  iz hemijske grupe neonikotinoida u Francuskoj,Sloveniji i Nemačkoj. Sve ovo ukazuje i još jednom dokazuje da ideja osnivanja „Centra za istraživanje i razvoj pčelastva“  koju već više od tri godine zagovara Klaster, ima veliku neophodnost  da se i ostvari.Konferenciji su prisustvovali i predstavnici firmi koje se bave doradom (tretmanom) semena i oni su ukazali na ekonomsku štetnost ove zabrane jer se seme ipak tretira tim insekticidima i navodno donosi bolje prinose.

 

Polemika između predstavnika pčelara i predstavnika firmi koje se bave semenom kao poljoprivrednih proizvođača, bila je na momente žučna. Predsedavajuća dr Svetlana Balašević Tubić i direktor Uprave za zaštitu bilja N. Milosavljević smirili su polemiku i zajednički svi prisutni su konstatovali da je neophodno razgovarati,ali nedostaju argument, pre svega kako i na koj način sredstava za zaštitu bilja-insekticidi koji sadrže aktivne supstance iz hemijske grupe neonikotinoida utiču na živa bića ,a pre svega pčele.

 

Pčele u svetu nestaju, a uzroci su kompleksni:klimatske promene i GMO bilje, bolesti koje se istražuju i još nema rezultata. Zato ih ne smemo još i trovati pod motom da ćemo dobiti veći rod žitarica, kukuruza,ulajne repice i suncokreta.Dobar primer da se zajednički mogu naći rešenja pokazuju kompanije koje su zadužene za borbu protiv komaraca,krpelja i drugih štetočina. Godinama pčele su stradale kada su prskani komarci, a sada te pojave više nema (iako su i dalje na snazi upozorenja).

 

Opšti  je zaključak da treba tražiti rešenja ali ne na štetu  i poljoprivrednika – ratara, voćara, ali i pčelara. Pčele nisu obični insekti i nisu samo značajni kao proizvođači meda  i drugih pčelinjih proizvoda. Oni su najznačajniji polinatori-oprašivači ,i bez pčela nestalo bi preko 100.000 biljnih vrsta. Time bi i život čoveka bio ugrožen . Treba nam žito, suncokret, uljana repica, ali i bez pčela nesmemo ostati ,moglo bi se na kraju konferencije „Okruglog stola“ zaključiti.