Srpska Akademija nauke i umetnosti u podršci razvoju poljoprivrede

Biblioteka SANU je bogatija za još tri značajne knjige vezane za razvoj poljoprivrede u Srbiji.

Knjige su rezultat naučnih skupova koje je organizovao Odbor za selo SANU, a pre svega trudom akademika Dragana Škorića.

Dana 15.11.2016.g. predstavnik Inovativnog Klastera Panonska pčela prisustvovao je u svečanoj Sali SANU  prikazivanju knjiga:

1.Unapređenja sela u brdsko – planinskim područjima Srbije (urednik akademik D. Škorić SANU, 2016 Beograd)

2.Unapređenje pčelarstva u Srbiji (urednik akademik D. Škorić SANU)

3.Obrazovanje za modernu poljoprivredu: zbornik radova sa naučnog skupa Šabac 27.maj 2016.g. (urednik akademik D. Škorić)

Skup je pozdravio i otvorio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, a onda su o knjigama govorili: akademik D. Škorić, prof. dr Dušan Kovačević, prof. dr Ljubiša Stanisavljević, prof. dr Zorica Vasiljević.

Na prezentaciji knjiga bilo je prisutno dosta publike iz stručne i naučne oblasti. Ipak primetno je da na prikazivanju  ovako značajnih knjiga, moglo bi se reći bukvara za razvoj poljoprivrede u Srbiji, nije primćeno prisustvo nikoga iz Vlade R. Srbije i Vlade AP Vojvodine.

Dobra vest za pčelare!

U petak 28.10.2016.g. održan je sastanak u Pokrajinskom fondu za razvoj poljprivrede  AP Vojvodine sa temom: Pčelarstvo u Vojvodini.

Sastanku su  prisustvovali direktor Fonda gospodin Aleksandar Bogdanović sa svoijm saradnicima i predsednik U.O Inovativnog klastera „Panonska pčela“ Hadži Zoran Jovanović.

Istaknuto je da je 2016 godina za pčelare bila  ravna katastrofi kada su u pitanju prinosi  meda. Predloženo je da se upravo zbog takve odlože anuiteti (novembar 2016 i Maj 2017) za godinu  dana. Gospodin Bogdanović je podržao takav predlog klastera, a konačna odluka biće doneta u najkraćem roku kada se ispoštuju procedure i zakonske mogućnosti.

Prema evidenciji 120 pčelara je podiglo kredit u Fondu i neophodno je da svaki pčelar ode u fond i da pristanak za odlaganje anuiteta  kredita. To znači da neće biti automatski odloženi anuiteti za kredit koji su podigli pčelari, već će biti potrebno da se svaki pčelar posebno izjasni.

Konstantovano je da je zadnjih godina povećana potražnja  kredita pčelara od Fonda.Kamata je odlična i uslovi vraćanja kredita, ali i dalje ostaje problem garancije zemljištem  jer pčelari po pravilu nemaju svoje zemlje dovoljne za obezbeđenje kredita. Tražiće se rešenje, zaključak je sastanka, i ako se pronađe to bi bilo veoma značajno za velike pčelare (sa preko 150 košnica) koji bi tada „oslobodili“deo podsticajnih (bespovratnih) sredstava iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.Ta sredstva bi tada bila usmeravana na mlade i male pčelare  kako bi dostigli nivo velikih pčelara.

Istaknuto je u Fondu da pčelari spadaju u one koji redovno podmiruju svoje obaveze prema Fondu.

Zajednički je zaključeno da je neophodna saradnja Fonda i klastera u cilju razvoja pčelarstva u Vojvodini!