Pčela u službi čovečjeg zdravlja

 

Sa željom da u Srbiji se poveća konzumiranje meda koja je trenutno ne veća  od 300gr po čoveku, godišnje sa serijom tekstova ćemo objasniti da pčelinji med ne samo da je sladak i prijatan za jelo već predstavlja veoma bogatu riznicu izuzetno korisnu za zdravlje čoveka. Bez preterivanja nije poznat proizvod neke zivotinje (a med je životinjskog porekla) koji i bar približno je koristan za zdravlje čoveka kao med. U razvijenim zemljama med je skup i cenjen, i verovatno čokolade i druge manje zdrave slatkiše proizvode u najvećem delu za naše tržište. Od predškolske dece pa nadalje treba da budu na zanimljiv način upoznati sa pčelama i njihovim proizvodom-medom. A pčele su itekako zanimljive i o njima je čovek od postanka vodio računa i kroz mnoge pesme opevao i veličao – s pravom.

 

Evo jedne pesme:SAMONID AMORGINAC, druga polovina sedmog veka pre nove ere:

 

Od pčela deseta je, sretnik ima nju,

jer samo u nju nema mesta pokudi,

imetak kod nje cveta,veći postoji.

I s dragim mužem,stvari ona voljena,

te decu rađa lepu,slavna imena.

A najodlučnija je među ženama

ta svima i božanski poseduje čar.

Nju ne veseli sedeti sa ženama,

i s njima brbljati o ljubavi.

Muškarcima je takve žene najbolje,

i najrazumnije na radost dao Zevs.

 

I posle pesme ako Vas nismo zainteresovali za med i pčele prenećemo Vam tekst preveden iz časopisa “Veltbild” Minhen, sveska za avgust 1954.g.:

 

Med pomaže u lečenju

Jedno staro sredstvo  dobija novu važnost u modernoj medicini

 

Do sada se med najčešće pojavljivao na hlebu pri doručku. Sada se to menja. Sve je veći broj lekara  koji ga upotrebljavaju u obliku ampula  napunjenih medom. Oni ga ne cene prvenstveno kao sredstvo za uživanje, nego kao sredstvo za lečenje. Med je prirodna materija koju ljudi još nisu uspeli (a verovatno i neće) da proizvedu veštačkim putem.

 

Iako se med uglavnom sastoji od šećera,njegovo dejstvo daleko prevazilazi svojstva šećera. Pri ovome se ne misli na običan šećer od repe ili trske, kojim sladimo našu kafu ili čaj, nego na mnogo vredniji, grožđani i voćni šećer koji se naziva i invertni šećer. To je šećer koji se nalazi u medu. To što on prelazi brzo u krv i što pre svega dovodi novu energiju srčanim mišićima,nisu u stvari njegove glavne vrednosti. Ponavljana ispitivanja nedvosmisleno su dokazala da to što on tako znantno koristi našem srcu  ne dolazi samo otuda što med sadrži invertni šećer. Ako ukopčamo žablje srce u jedan električni kontrolni aparat koji obeležava rad srčanih mišića, a zatim ubrizgamo u žabu med, videćemo da se rad srca menja skoro neposredno za tim. Srce udara snažnije i ne samo snažnije nego i drukčije nego pri ubrizgavanju normalne inekcije grožđnog šećera. Znači da med, sem invertnog, mora da sadrži i neku drugu materiju koja ima to dejstvo. Ovu materiju nauka naziva KOLIN. Očevidno je da pčela dodaje medu ovu materiju, jer u nektaru koji pčela siše iz cveta nema kolina.

 

Kolin izaziva snažan nadražaj nervnog sistema. Tako iznova oživljeni nervi podstiču sve mišiće na snažnije delovanje. Kolin istovremeno smanjuje krvni pritisak, što je naročito važno otkriće, jer većina poznatih sredstava povećavaju krvni pritisak, često u nepredviđenoj meri. Da bi takav med lekar mogao da koristi, mora se pokušati da se odstrane, sve belančevine, materije koje se nalaze u njemu. Taj problem je sada rešen. Med koji bolesnik primi u obliku injekcija je bez belančevinastih materija i stoga ne može  da proizvede neka nepoželjna sporedna dejstva. Stoga sada iz dana u dan  raste  oblast u kojoj se primenjuje med kao sredstvo za lečenje. Čak i protivnici terapije medom potvrđuju da se on ubraja u najbolja sredstva  za lečenje poremećaja  cirkulacije krvi. I kod lečenja jetre, a naročito kod lečenja žutice postignuti su dobri rezultati sa injekcijama sa medom. U tom slučaju kolin rastvara obolenje na mišiće  i na žučnu kesu i time ponovo normalizuje cirkulaciju sokova. Istovremeno grožđani šećer u medu pomaže jetri da odstrani žučne materije koje su ušle u krv.

 

U poslednje vreme čuju se razna mišljenja o lečenju šećerne bolesti pomoću meda, ali  u tom pogledu  naučnici se još nisu toliko složili da bi se moglo govoriti o pobedi mišljenja pristalica ovakvog lečenja. Zato je jedno drugo, otkriće nesumljivo dokazano nebrojenim ogledima. Pčelinji med sadrži takve materije koje zaštitno deluju na razvoj većine vrsta bakterija. Ako, na primer, sipamo kap po kap meda na mesto gde se razvijaju bacili difterije, može se posle izvesnog vremena  ustanoviti da je klica nestala. Materija u medu  koja ima ovakvo dejstvo naziva se INHIBIN. Sasvim je razumljivo da se difterija ne može savladati samo i isključivo medom. Posle otkrića inhibina ljudi su se ponovo setili da se u prošlosti, naročito kod gnojnih i zagađenih rana, upotrebljavao zavoj sa medom.Njegovo dejstvo da ubija klice nije bilo samo praznoverica. Danas se ponovo poklanja pažnja ovakvom načinu lečenja. Pored kolina, invernog šećera i inhibina, med sadrži još čitav niz materija naročitog dejstva: fermente, minerale, kiseline, koje su sve važne za čovečije zdravlje, te se med ne upotrebljava samo kod srčanih oboljenja, bolesti jetre i rđavo lečenih rana, nego i kod infektivnih poremećaja želudca i creva, kod lakih oboljenja usne šupljine, grla i grkljana, kod mučnih stanja i nadražaja na povraćanje, i kod nervoze.

 

Još pre hiljadama godina čovečanstvo je znalo da je med naročita materija. U “obećanoj”zemlji su tekli med i mleko. Kao hrana za zagrobni život stavljalo se mrtvacu med u grob. Novorođenčadu se davalo nekoliko kapi meda u usta kao životni  eliksir.

 

Modernoj medicini dato je pravo da ovoj materiji, koja je u međuvremenu spala na domaće sredstvo, ponovi ugled koji zaslužuje.

 

Nacionalni pčelarski program

Prema planu, Srbija će dobiti prvi Nacionalni pčelarski program  do 2017 godine. Program priprema Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i prema informacijama angažovan je konsultant  iz Rumunije.

 

Klaster Panonska pčela  je proučio Nacionalni pčelarski program Hrvatske i Mađarske, dve zemlje koje su članice EU, a uslovi za pčelarenje. U tim državama su slični uslov kao i u Srbiji. Nacionalni pčelarski program Rumunije klaster nije detaljno proučio, ali ima dosta informacija o kvalitetu  pčelarenja u području  rumunskog Banata. Na žalost kvalitet pčelarenja sa kojim smo imali prilike da se upoznamo dosta je ispod kvaliteta pčelarenja u Srbiji,a nacionalni pčelarski program kada je donešen u svakoj zemlji je regulisao mnoge odnose u pčelarstvu sa ciljem da doprinese većem održivom razvoju  pčelarstva.

 

U programu su pre svega definisani fiksni i promenjivi troškovi pčelarske proizvodnje. Kada su definisani troškovi onda je moguće odrediti dotacije, pre svega sa ciljem smanjenja najvećih troškova. Time će se lakše pratiti efekti dotacije. Program takođe definiše i ponašanje pčelara na terenu, te u tom cilju biće neophodno uvesti pašne poverenike i pašni katastar. Program donosi još mnogo toga što će doprineti i razvoju pčelarstva, istraživanju u pčelarstvu, ali i više reda u pčelarskoj proizvodnji. I baš zbog ogromnog značaja Nacionalnog pčelarskog programa  klaster smatra  da u pripremu srpskog nacionalnog pčelarskog programa treba, što je više moguće, uključiti pčelarske organizacije. Takođe, mišljenja smo da bi bilo veoma korisno intervjuisati pčelare  u Hrvatskoj, i Mađarskoj,a možda i još nekog u zemlji, sa ciljem da dobijemo iskustva u primeni njihovih  Nacionalnih pčelarskih programa.To će omogućiti da mi ne napravimo greške prilikom  izrade našeg nacionalnog programa koje bi se kasnije izuzetno teško mogle ispraviti.

 

Nadamo se da će tim Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine imati sluha da što pre uključi pčelarske  organizacije kao i stručnjake u pčelarstvu  u izradi  Nacionalnog pčelarskog programa.

Stigle nam pametne pčelarske vage

Zahvaljujući podršci Pokrajinskog Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Inovativni klaster Panonska pčela  je obezbedio novih šest  pametnih pčelarskih vaga koje će klaster postaviti na šest lokacija i umrežiti.

 

Zahvaljujući tome kao i softveru koji je razvijen uz podršku Razvojne Agencije Srbije (RAS), klaster će omogućiti svojim članicama (Poljoprivrednom fakultetu i Naučnim institutima) da dobiju značajne informacije za razvoj i istraživanje u pčelarskoj proizvodnji. Nove pčelarske vage su nabavljene preko firme “Emacs” iz Novog Sada  i spadaju u najsavremenije uređaje te vrste u regionu.

 

Definitivno je jasno da je savremeno pčelarstvo nemoguće bez uvođenja informatike u pčelarsku proizvodnju. Inovativni klaster Panonska pčela  je praktično prvi uveo  u Srbiji umrežavanje pčelarskih vaga, preko specijalnog softvera i sopstvenog servera što je novost i za zemlje  u regionu.

 

Moglo bi se zaključiti da je  trenutna ekspanzija pčelarske proizvodnje u Srbiji (ima preko 800.000 registrovanih košnica) uzrokovana delom i uvođenjem informatike (pre svega ,,pametnih” pčelarskih vaga) u pčelarsku proizvodnju.

Održivost Klastera i projekti za naredni period

U traženju načina da rad Inovativnog klastera Panonska pčela postane održiv, odnosno da obezbedi konstantne prihode, klaster je u konkursima Razvojne Agencije Srbije (RAS) video veliku šansu. Naime u godini preduzetništva Ministarstvo privrede i RAS osmislili su konkurse koji definitivno klasterima Srbije pružaju šansu da kroz konzorcijume sa naučno-istraživačkim institucijama i proizvodnim članicama klastera, pokrenu razvoj i proizvodnju novih, inovativnih proizvoda i usluga. Ovo je zaista prilika da klasteri pokažu da je saradnja sa naučno-istraživačkim institucijama stvarna i da svojim članicama kroz tu saradnju može da ponudi sve ono što bi im povećalo konkurentnost na domaćem, a pre svega na inostranom tržištu.

 

Upravo Inovativni klaster Panonska pčela svoju izuzetnu saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, kruniše sa dva projekta sa ciljem da ojača klaster kroz zajednički proizvod. Konzorcijum  klastera osim Poljoprivrednog fakulteta, za svaki projekat čini po jedna proizvodna firma, članice klastera, koje su svojom proizvodnjom vezane za pčelarstvo.

 

Klaster je već predao RAS-u jedan projekta vezan za ispitivanje tržišta za jednu vrstu pčelinjeg proizvoda, a sa dva projekta koja će do polovine juna biti predata RAS-u zaokružiće jedan proizvodni ciklus za relativno nov pčelarski proizvod osvajanjem dva proizvoda sa značajnim inovativnim rešenjima.

 

Ukoliko se podrže sva tri projekta, Inovativni klaster Panonska pčela će zahvaljujući zajedničkim proizvodima obezbediti održivost svog rada.

 

Predstoje i još neki projekti koje će upotpuniti ova tri projekta za RAS, pre svega kroz obezbeđivanje neophodne logistike za plasman, relativno novog proizvoda u pčelarstvu, na svetsko tržište.

 

Uslovi u Srbiji za proizvodnju tog proizvoda su odlični, zainteresovanost pčelara je velika, tako da se čini da će klaster, nadamo se uz podršku RAS-a, obezbediti  još veći razvoj pčelarstva, a takođe i održivost rada klastera.

 

Opšti je zaključak da bez nauke nema unapređenja proizvodnje i konkurentosti na tržištu, a klasteri su ti koji tu simbiozu mogu da ostvare.

Water fest

Novo izdanje Međunarodnog festivala vode i proizvoda od vode – Water fest 2016, počinje 22. juna.

Više detalja o programu i saradnji sa organizatorima, možete pogledati u prilogu.

Waterfest 2016