Pčelarstvo i Klaster Panonska pčela u 2016 godini

Prošla je i 2015 godina za pčelarstvo i pčelare dobra i da nije bilo ponovo trovanje pčela, a posebno u Banatu, moglo bi se reći da je priroda bila izdašna, a pčele tu izdašnost pretvorile u dobar i kvalitetan med.

 
Pčelarstvo je u ekspanziji u Srbiji i postaje i prepoznatljiva i značajna poljoprivredna oblast.Na žalost ni jedan drugi zakonski element, a ni potporne aktivnosti nisu ni blizu onoga koji ovakva ekspanzija pčelarstva mora da ima.
Svetao primer, i treba ga istaći, je da 2015 godina za pčelare, kad su podsticajna sredstava u pitanju, bila veoma značajna. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je po raznim osnovama dodelio pčelarima Vojvodine oko 25 miliona dinara što je vredno svake pohvale.

 
Uz sve to isti Sekretarijat je pronašao načina da pomogne pčelarima Banata kojima su pčele otrovane. Isfinansirana je nabavka preko 10 tona šećernih pogača sa kojima su se prehranile pčele koje su ostale u košnicama posle trovanja.

 

Na žalost ovakvih i sličnih primera nemamo više. Kraj 2015. g. doneo je novi Pravilnik o kvalitetu meda i pčelinjih proizvoda. U njemu ništa nema spektakularno novo, ali ipak treba istaći da u Srbiji nema obaveza za organo-leptičkim ispitivanjima (miris,boja i ukus) koja su naučna ispitivanja i mogu kod prirodnih medova da daju ocenu kvaliteta. U Srbiji nema nijedne akreditovane labaratorije za takva ispitivanja. I sami pčelari nemaju zainteresovanost, ne samo za takvo ispitivanje meda, već ni ona koja bi trebalo da urade, ne rade ih i onda to koriste falsifikatori tj. proizvođači lažnog meda da se neprimetno ubace na tržište. Pčelari se žale da su labaratorijske analize skupe, a labaratorije da nemaju interes da akredituju metode ispitivanja. I onda nastaje paradoks: pčelara sve više, a labaratorijske provere meda sve manje. Uz sve to čudi i neki od zahteva da se med proverava izotopskom metodom koja bi svakako dobrodošla. Ali prvo: na ta, pa i sva ostala ispitivanja falsifikatori neće donositi svoje ,,proizvode“, a drugo, ni sada kada su labaratorijska ispitivanja u visini maks. 10 kg meda, pčelari ne donose uzorke na kontrolu, jer su im te analize skupe. I sve to je moguće i tako će trajati sve dok inspekcije ne budu češće kontrolosale tegle sa medom na tezgama, i kada se neispravni med i lažni med ne bude javno uništavao.

 
Ali ide nova godina i uvek nove nade i želje. Klaster može da poželi pčelarima da im što se tiče medenje ova godina bude bar kao i 2015 god. Ali, želimo im takođe da što pre uvedu pašne poverenike, da im što manje stradaju pčele, da što manje bude krađa košnica. Želimo i da se pčelari slože, da rešimo pitanje doprinosa i poreza kao vlasnika poljoprivrednih proizvođača, da u borbi od bolesti pčela imaju efikasnu i jedinstvenu borbu. Želimo im i puno kontrola inspekcije, ali da oni kao pravi pčelari uspešno reše te kontrole. Želimo im i više reda u otkupu meda i da se ponovo vrate zadrugarstvu. Želimo im da se što pre napravi i prihvati Nacionalni pčelarski program.
Želja puno, ali realnih, i mogućih za realizaciju.

 
Klaster je postigao dosta veliko poverenje pčelara pa zato se i nadamo da ćemo zajedno, bar većinu želja napisanih u ovom tekstu, i ispuniti.

Nove međunarodne aktivnosti Klastera

Kontakt, razmena iskustva i zajednička delatnost sa zemljama u regionu su među prioritetima Inovativnog Klastera ,,Panonska pčela”. Sa tim u vezi, prenosimo vam detalje još jedne uspešne saradnje. Naime, predstavnik Klastera je u decembru mesecu posetio Gedele (Mađarska) i tom prilikom ozvaničio još jednu u nizu međunarodnih aktivnosti. Tada su sa kolegama iz inostranstva sagledane mnoge perspektive, ali i dogovoreni dalji koraci u realizaciji zajedničkog projekta. Detalje možete pogledati u priloženom dokumentu.