“Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća-COSME“

Dana 26.11.2015. godine, predstavnici Klastera prisustvovali su u Privrednoj komori Srbije predstavljanju novog programa EU “Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća-COSME“. Ukupni fond za ovaj program je 2,3 milijarde iako je period tog programa 2014 – 2020. Srbija je tek početkom novembra ove godine potpisala memorandum o pristupanju tom programu. Od 1. januara 2015. god. Srbija će zvanično pristupiti programu „Cosme“.

 
Ovaj program je izuzetno značajan za preduzeća koji su članovi Klastera, ali i za sam Klaster. Sve potporne firme članice Klastera biće u prilici da prema svojim potrebama i mogućnostima apliciraju za jedan od četiri programa: finansijski instrument – garancije i preduzetnički kapital, pristup tržištima, unapređenje poslovnog okruženja i promocija preduzetništva.

 
Direktni korisnici su organizacije za poslovnu podršku, klasteri, udruženja preduzetnika, organi lokalnih, regionalnih i nacionalnih vlasti, finansijski posrednici, a preko njih mala i srednja preduzeća.

Agrobiznis

Dana 24.11.2015. godine, predstavnici Inovativnog Klastera Panonska pčela prisustvovali su proslavi jedanaest godina, uspešnog rada ekskluzivnog lista Agrobiznis. Svečanost je održana u Master centru Novosadskog sajma, a u prisustvu mnogih zvanica uručene su nagrade najuspešnijim poljoprivrednicima ali i svima onima koji su doprineli da list Agrobiznis svojim aktuelnim temama i izvanrednim dizajnom bude prepoznat i mnogo šire nego samo na srpskom tržištu.
Ova zaista lepa i značajna svečanost bila je prilika da se predstavnici Klastera susretnu sa mnogim značajnim osobama iz sfere poljoprivrede (prof.dr Ševarlić, predsednik Zadružnog Saveza Srbije, mnogim novinarima), što će svakako biti dobar podsticaj daljem radu Klastera.

Apiterapija

Srpsko Apiterapijsko Društvo iz Niša, vodeće udruženje u primeni pčelinjih proizvoda za očuvanje ljudskog zdravlja, potpisalo je i sa Inovativnim Klasterom Panonska pčela Sporazum o saradnji.

S obzirom da Klaster počinje sa osnivanjem Centra za istraživanje i razvoj pčelarstva, Api terapija i Api preparati će biti predmet istraživanja tog Centra, i ova saradnja će biti od velikog značaja. Srpsko Apiterapijsko Društvo je međunarodno priznato i poznato po svom kvalitetu rada, a dr Verica Milojković, predsednik tog udruženja spada po svojim radovima i rezultatima u sam vrh evropskih i svetskih apiterapeuta.

“Forum privrednika Republike Srpske i Republike Srbije“

Dana 18.11. i 19.11. predstavnici Klastera su učestvovali na manifestaciji . Forum je održan u Banja Luci i tom prilikom predstavnici Klastera su se susreli sa prof. dr Goranom Miljanićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci. Inače g. Miljanić je i stalni član stručnog tima Klastera,ali u ovom slučaju je i zvanično predstavljao Poljoprivredni fakultet iz Banja Luke. U razgovoru predstavnik Klastera je informisao o svom radu i planovima i dogovoreno je da se u narednih nekoliko dana pripremi i potpiše protokol o saradnji Poljoprivrednog fakulteta iz Banja Luke i Inovativnog Klastera Panonska pčela iz Novog Sada, u cilju zajedničkih kreiranja i realizaciju programa i projekata vezanih za pčelarstvo.

Klaster je pozvan da učestvuje na naučnom skupu koji će se održati u Banja Luci početkom marta 2016 godine. Klaster bi za taj skup pripremio i prezentovao plan i program rada Klastera.
Klaster se tom prilikom sastao i sa predsednikom Pčelarske zadruge “Matica“iz Banja Luke.
Sledeće sastanak predstavnici Klastera posetili su Akademiju Nauka Republike Srpske i u srdačnom razgovoru predstavnik Klastera predstavio je i rad i program Klastera Panonska pčela i konstatovano je da postoji zainteresovanost saradnje, a pre svega u radu na proučavanju i zaštiti genetskog potencijala pčela. Svim sastancima prisustvovao je i Akademik SANU gospodin Dragan Škorić kao uvaženi i poštovani saradnik Klastera. Akademik Dragan Škorić je i predsednik Odbora za selo, Srpske Akademije Nauka i Umetnosti u kojem je Inovativni Klaster Panonska pčela aktivno učestvuje.

Predstavnik Klastera i Akademik D. Škorić su učestvovali i u radu Foruma koji je u zgradi Vlade Republike Srpske okupio veliki broj privrednika R. Srpske i Srbije. Očekuje se da će taj forum biti tradicionalan i da će doprineti značajno boljoj saradnji privrednika dve države. Poljoprivreda u ovoj saradnji prepoznata je kao prioritetna grana sa ogromnim mogućnostima za saradnju.

 

Poseta firmi Evrotom doo.

Dana 10. novembra 2015. godine predstavnici Inovativnog klastera Panonska pčela posetili su članstvo Klastera, privatnu firmu Evrotom doo.
Ova firma se već skoro dve decenije u osnovnoj delatnosti bavi:

– proizvodnjom lekova za pčele
– proizvodnjom hrane za pčele
– izradom pribora i opreme za bavljenje pčelarstvom
– Api kozmetikom (kozmetika na bazi pčelinjih i biljnih proizvoda)
– Api fitoprogramom (pomoćna lekovita sredstva na bazip čelinjih i biljnih proizvoda za ljude).

Vlasnik i director firme Tomo Pavlić je od nedavno izabran i za Predsednika Izvršnog odbora Saveza pčelarskih oragnizacijaVojvodine (SPOV-a).
U razgovoru između predstavnika najznačajnije teme bile su:
• Organizacija Međunarodnog sajma pčelarstva i prčelarske opreme “Pannonian Bee” u NovomSadu i
• Partnerska saradnja na organizaciji međunarodne konferencije u prvoj polovini 2016. Godine na temu unapređenja pčelarstva u regionu i Vojvodini.

Poseta firmi Evrotom doo.

Dana 10. novembra 2015. godine predstavnici Inovativnog klastera Panonska pčela posetili su članstvo Klastera, privatnu firmu Evrotom doo.
Ova firma se već skoro dve decenije u osnovnoj delatnosti bavi:

– proizvodnjom lekova za pčele
– proizvodnjom hrane za pčele
– izradom pribora i opreme za bavljenje pčelarstvom
– Api kozmetikom (kozmetika na bazi pčelinjih i biljnih proizvoda)
– Api fitoprogramom (pomoćna lekovita sredstva na bazip čelinjih i biljnih proizvoda za ljude).

Vlasnik i director firme Tomo Pavlić je od nedavno izabran i za Predsednika Izvršnog odbora Saveza pčelarskih oragnizacijaVojvodine (SPOV-a).
U razgovoru između predstavnika najznačajnije teme bile su:
• OrganizacijaMeđunarodnog sajma pčelarstva i prčelarske opreme “Pannonian Bee” u NovomSadu i
• Partnerska saradnja na organizaciji međunarodne konferencije u prvoj polovini 2016. Godine na temu unapređenja pčelarstva u regionu i Vojvodini.

 

 

Poseta Kikindi

Dana 27.10.2015. predstavnici klastera su zahvaljujući predsedniku kikindskih pčelara Saši Čolaku posetili su Opštinu Kikindu.

 

U srdačnom razgovoru sa gospodinom Miodragom Bulajićem zaduženom za mala i srednja preduzeća i zaštitu životne sredine, razgovarano je o pašnom povereniku i predlog klastera, ali i pčelara da posebno obučeni poljočuvari obavljaju posao pašnog poverenika. Dobro organizovana poljočuvarska služba garantuje da će i ovaj predlog za pašnog poverenika biti uspešno implementiran.

 

Dogovoreno je da Saša Čolak u narednih desetak dana pripremi vodič za rad pašnog poverenika.

Druga tema razgovora je bio predlog projekta koji je pripremio klaster. Sa projektom bi se konkurisalo na konkursu prekogranične saradnje sa Rumunijom, a za sredstva iz IPA fonda Evropske Unije. Realizacijom tog projekta značajno bi doprinelo razvoju pčelarstva u Banatu. Za predloženi projekat postoje partneri iz Rumunije i ostaje da se u nekoliko dana definiše ko će biti partner iz Srbije.

Predlog projekta koji je pripremio klaster je produkt rada celog tima saradnika klastera, a pre svega Dr Ivana Pihlera.

Poseta Novom Bečeju

Dana 28.10.2015 predstavnici klastera su u organizaciji predstavnika udruženja pčelara Novog Bečeja, Ivice Stojšina, posetili Opštinu Novi Bečej gde ih je primio predsednik Opštine Saša Šućurović sa saradnicima. Sastanku su prisustvovali i pčelari iz Novog Miloševa.

 

Prva tema o kojoj se razgovaralo jeste uvođenje pašnog poverenika u cilju uvođenja reda na poljima gde se iznose košnice na pašu.

 

Predsednik Opštine je bezrezervno podržao predlog da se neki od poljočuvara obuči za rad kao pašni poverenik. Ostalo je da se sami pčelari dogovore jer oni sami imaju ogromnu obavezu da urede sve ono što je važno da se uvede red kada se košnice iznose na polje. Očekuje se da se konačni dogovor postigne do polovine novembra da bi se u planu za budžet Opštine za 2016 godinu predvidela sredstva za rad pašnih poverenika. Druga tema razgovora bila je učešće Opštine N. Bečej u projektu vezanom za pčelarstvo koji je kreirao Klaster. Sa tim bi se projektom konkurisalo na konkursu prekogranične saradnje sa Rumunijom za sredstva iz IPA fondova EU. Opština će razmotriti predlog i očekuje se njihova odluka vezano za projekat. Još jednom se pokazalo da dobar rad udruženja pčelara prepoznaju i vodeći ljudi lokalne samouprave i podržavaju sve ono što doprinosi razvoju pčelarstva.

Gde nestade beli bosiljak? Poezija poljske prirode.

U čitavoj Bačkoj i u ravnom Sremu beli bosiljak se smatra kao glavna pčelinja paša, zato što on redovno daje dugotrajnu odličnu pašu. Zapamćene su godine (1953) kada su pčelari na pašama belog bosiljka (atari Čuruga) dobijali su 40-50 kg meda po košnici.

 

A danas je teško pronaći teglu meda od belog bosiljka. Evo šta je napisao i predvideo još pre skoro osamdeset godina na ovu temu naš poznat pčelar i naučnik dr. Sima Grozdanović u svojoj knjizi „Pčelinja paša“.

 

  • „Beli bosiljak najbolje uspeva na njivama koje su zasejane pšenicom i ječmom. Ječmišta su naročito pogodna za razviće biljke. Tamo ona stigne da procveta još pre nego šo se ječam pokosi. Zemljište koje se posle setve omah ugari ne dozvoljava belom bosiljku da se dalje razvija. Otuda se ova zemljišta brzo oslobode ove biljke. Dakle, samo ona zemljišta koja posle žetve ostaju neuzorana pogoduju razviću belog bosiljka. Na takvim zemljištima padne u zemlju velika količina bosiljkovog semena. Kada bi se iduće godine takva zemljišta ponovo upotrebila za žita, imalo bi još više belog bosiljka. Tako bi on na takvim zemljištima nesmetano uspevao iz godine u godinu. Možda će pčelari u budućnosti uvesti ovakvu kulturu belog bosiljka. Inače, usled racionalnije obrade zemljišta, beli bosiljak mora da iščezne iz naših žitnih polja “.

 

Ova predviđanja dr Gvozdenovića su davno, davno se na žalost ostvarila. Pa kada se uzmu u obzir sve klimatske promene seče bagrema i nestajaja pčelinjih paša, ozbiljno se moramo zapitati: dokle će nas dovesti intezivna poljoprivreda, sve veća hemizacija u poljoprivredi i neodgovorno ponašanje ljudi prema prirodi? Vreme je da polja zamirišu na bosiljak i da nama i sebi pčele podare tako dobar i kvalitetan med od belog bosiljka. U kontekstu ove priče, a svakako aktuelni treba se podsetiti na Sretena M. Adžića, učitelja i profesora, pčelarskog radnika i pisca. 15. oktobra će se navršiti 159 godina od njegove smrti, ali njegova stalna borba i saveti vezani su za borbu, za sadnju medonosnog bilja. On je tih davnih dana napisao: “Ovo tim pre, što je pitanje pčelinje paše kod nas na dnevnom redu već 50 godina. Ono se ne može rešiti samo od sebe već smišljenim radom svih: pčelara, poljoprivrednika i institucija. Ako rešimo probleme paše, a on se može rešiti jedino zasađivanjem pčelarskih gajeva, onda je sasvim sigurno da će i našem pčelarstvu toj poeziji poljske prirode, kako ga neki naši oduševljeni pčelari nazivaju, zaista osvanuti bolji dani“.