Osiguranje u pčelarstvu

 
Protekle nedelje, predstavnici Klastera, u nastojanju da reše problem osiguranja pčela i košnica, sastali su se sa predstavnicima Društva za posredovanje u osiguranju Konekta plus DOO i udruženja Koncept za život iz Beograda.

Klaster smatra da je neopravdana situacija da se košnice i pčele u Srbiji nisu nikada osigurale kod neke osiguravajuće kuće. Poznato je da takva osiguranja postoje u drugim zemljama u regionu, ali kod nas, sem Dunav osiguranja, niko nije ni odredio uslove takvog osiguranja. I uslovi koje je postavilo Dunav osiguranje za pčelare nisu prihvatljivi i upravo poseta “Konekte plus“ i “Koncept života” Klasteru, pokazuje mogućnost da se pojave i osiguranja u pčelarstvu. Razmotreni su mnogi aspekti, ali stav Klastera, tj. pčelara da osiguranje u pčelarstvu pokrije rizike: trovanja pčela, krađu košnica, transport košnica i oštećenja izazvana višom silom (poplava, požar, oluja).

Dogovoreno je da Klaster potpiše Sporazum o saradnji i sa Konektom plus i Konceptom života, i da ih ovlasti da kao kompetentne za uslove osiguranja, pregovaraju sa osiguravajućim kućama i daju predlog Klasteru, koja bi ili koje bi, osiguravajuće kuće mogle da na odgovarajući način obavljaju posao osiguranja u pčelarstvu.

Svi napori Klastera, da se obezbedi kvalitativno osiguranje za pčelare, podržani su od Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine. Dobili smo i potvrdu Ministarstva, da će u Pravilniku o osiguranju u poljoprivredi, dodati i pčelarstvo, tako da će biti minimum 50% refundirano od svake polise, kojom se osiguravaju košnice.

Nadamo se, da će napori Klastera uroditi plodom i da će pčelari pod prihvatljivim uslovima moći uskoro da osiguraju svoje košnice.

Pčelarski vremeplov

Uvek je veliko zadovoljstvo doći u priliku, da se pročitaju tekstovi iz pčelarskih knjiga i časopisa od pre 50 i više godina. Mnoge stvari u pčelarstvu se nisu promenile ni do danas današnjeg i one su ostale večne vrednosti u pčelarstvu.

 

Zato će klaster započeti seriju natpisa pod nazivom “Pčelarski vremeplov” prenoseći tekstove iz pčelarskih časopisa (za sada) iz perioda šezdesetih godina prošlog veka uz navođenje autora, a eventualno i komentar, ukoliko se ukaže potrebnim. Klaster će tako, uz pomoć novog saradnika Predraga Rave, mladog, ali iskusnog u novinarstvu, ući u fazu istraživanja tekstova u vezi sa pčelarstvom. Poznato je da postoje čitave biblioteke sa knjigama o pčelarstvu, ali koje do sada nisu istražene.

 

Poseta pčelara Češkoj i pčelarskom savezu te zemlje ukazalo nam je koliki je značaj izučiti i sačuvati dokumentaciju o pčelarstvu jer upravo kontinuitet i tradicija su veoma značajni za razvoj pčelarstva. U tom savezu postoje albumi sa slikama predsednika saveza unazad više od 100 godina, postoji knjiga utisaka u kojima su potpisi veoma značajnih ličnosti iz tog perioda. Ljubaznošću domaćina, svi gosti iz Srbije dobili su kopije gramate koju je izdala Marija Terezija pčelarima u carevini. Pretpostavljamo da su je dobili i pčelari iz Vojvodine, jer je u to vreme i ta teritorija bila deo carevine Austro –Ugarske.

 

Zato smo sigurni da će za sve čitaoce, a ne samo pčelare, biti interesantno, pa i korisno, da se upoznaju sa tekstovima iz časopisa i knjiga (stari recepti pčelinjih proizvoda, saveti i peporuke itd.) starih i do jednog veka.

Saradnja sa Ciklonizacijom

Na predlog Klastera, danas je održan sastanak sa Darijom Aćimovićem, menadžerom za odnose sa javnošću preduzeća “Ciklonizacija”. Cilj sastanka je bio inteziviranje saradnje. Naime, o aktivnostima ovog novosadskog preduzeća su pčelari i ranije bili obaveštavani, ali nedovoljno i neredovno, na šta se ovom prilikom ukazalo. Tačnije, ukoliko pčelari nisu u datom trenutku pratili medijsko izveštavanje na ovu temu, ostajali bi uskraćeni za informacije koje su veoma bitne za posao koji obavljaju. Kako bi bili obavešteni “iz prve ruke“, ubuduće će “Ciklonizacija” direktno obaveštavati klaster o svojim aktivnostima. Takođe, uskoro će biti potpisan i protokol o saradnji, kako bi se saradnja i ozvaničila.

 
Da podsetimo, Ciklonizacija d.o.o. Novi Sad, poseduje specijalizovanu mehanizaciju za mehaničko i hemijsko suzbijanje ambrozije i drugih korova, a već decenijama vrši sistematsko suzbijanje komaraca, kako bi štitili zdravlje ljudi. Međutim, preparati su toksični za pčele, pa se košnice moraju zatvoriti ili ukloniti najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Tačno mesto i vreme prskanja varira u zavisnosti, pre svega od vremenskih uslova. Pčelari su zato u nezavidnoj situaciji, jer postoji mogućnost da im ostane malo vremena kako bi reagovali i zaštitili kočnice od toksičnih preparata.

 

Kako Klaster vrši monitoring košnica, sa “Ciklonizacijom” će biti usklađeno i mapiranje košnica, a sve u cilju preventivnog delovanja i zaštite pčela. Planira se u što skorije vreme i izrada studije o sredstvima koja se koriste prilikom prskanja.

 
Dogovorena je za naredni period i stručna tribina na kojoj bi pčelari, između ostalog, preciznije bili upoznati sa sredstvima koja se koriste od strane “Ciklonizacije”, a kako bi se odklonile sve nepoznanice. Takođe, biće to prilika da se pokrenu i pitanja u vezi sa temom koja se odnosi na ugrožavanje pčelarstva kao privredne grane, a od strane onih koji u poljoprivredi koriste hemijska sredstva, pogubna za pčele. Namera klastera je da i na ovaj način skrene pažnju javnosti na pitanje opstanka pčela, koje je neodvojivo od pitanja globalnog održivog razvoja.

Prekogranična saradnja Srbija – Rumunija

Predstavnik klastera je 22.08.2015 zajedno sa predstavnicima više udruženja pčelara iz Banata posetio pčelare iz Rumunije, iz mesta Kolmaš Mari-Lunga. Domaćin je priredio srdačan doček i pčelari su razmenili iskustva iz pčelarske prakse.

Predstavnik klastera je imao i poseban zadatak – da obezbedi partnera iz Rumunije za budući projekat u okviru konkursa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija za sredstva iz IPA II fonda EU. Posetu Rumuniji, predstavnik klastera je, zahvaljujući udruženju pčelara iz Melenaca, iskoristio za  razgovor i sa gospodinom Darkom Bošnjakom direktorom Veterinarskog specijalističkog instituta “ZRENJANIN”.

Institut bi trebao da bude vodeći parter u projektu i može se reći da je, sa tim u vezi, posle razgovora sa direktorom Instituta, bezrezervno postignuta saglasnost.

Ljubaznošću Brebu Casiana i Milane Puzić iz Temišvara, inače doktoranta i oblasti pčelarstva, u narednih nekoliko dana obezbediće se i partneri iz Rumunije. Klaster će inicirati pripremu dva projekta iz pčelarstva sa kojima bi se konkurisalo na konkursu prekogranične saradnje Srbija – Rumunija.
Pčelarstvo u Banatu je veoma razvijeno (imaju košnica koliko Srem i Bačka zajedno), ali susreću se sa mnogim problemima. Neki od njih su: često trovanje pčela, nekontrolisan (haotičan) priliv košnica pčelara na pašne terene i potcenjena cena suncokretovog meda.

Klaster će i kroz inicirana dva projekta pokušati da smanji mogućnosti trovanje pčela i podigne cenu suncokretove paše. Kontrolu postavljanja košnica moguće je izvesti samo uvođenjem u rad pašnog poverenika uz međusobnu saradnju pčelara i lokalnih vlasti taj problem je moguće rešiti već sa sledeću pčelarsku godinu.

Naredne dve nedelje prskanje komaraca

Počinje prskanje komaraca sa zemlje u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima, saopštila je “Ciklonizacija”. Tačno mesto i vreme prskanja zavisiće od vremenskih uslova, a tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina.

komarac i pcelaUpozoravaju se pčelari da su preparati toksični za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana. Komarci će se uništavati do 8. septembra.

U narednom periodu, planira se saradnja klastera i “Ciklonizacije”, sa ciljem bržeg i efikasnijeg informisanja pčelara o aktinostima koje sprovodi ovo novosadsko preduzeće.

Aktivnosti klastera

Dana 05.08.2015. godine Klaster je potpisao ugovor kojim su mu odobrena sredstva od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu,vodoprivredu i sumarstvo za realizaciju projekta : Fakultet u mestu GEDELE R. Madjarska.

Realizacijom ovog projekta Klaster ce uspostaviti znacajnu saradnju sa Institutom za pcelarstvo iz Gedela sa ciljem prenosenja dobrih praksi kao i ciljem pripreme i realizacije zajednickih programa i projekata. S obzirom da klaster nastoji da pocne sa pripremom otvaranja Centra za razvoj i istrazivanje u pcelarstvu, svako iskustvo i razmena informacija sa institucijama koje se bave pcelarstvom u zemljama u regionu, a posebno u zemljama EU kao sto je Madjarska veoma su znacajni za razvoj pcelarstva u Srbiji.

Aktivnosti klastera

Na predlog inovativnog klastera panonska pčela, Pokrajinski Sekretar, Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogarsaško je dana 27.07.2015g. primio na razgovor predstavnike klastera i pčelara iz Vojvodine.

U srdačnom i izuzetno konstruktivnom razgovoru razmotrene su mnoge teme vezae ili za pčelarstvo ili ipak udarna tema je bila trovanje pčela u Banatu. Na predlog prisutnih Pokrajinski Sekretar je prihvatio da na osnovu zahteva klastera razmotri se mogućnost da se pomogne pčelarima kojima su otrovane pčele. Zahtev je odmah u utorak 28.07.2015, klaster uputio u Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
U predlogu za pomoć pčelarima čije su pčele otrovane traženo je da se obezbedi određena količina šecera koji bi se pretvorio u pčelarske pogače za prihranu pčela. Predviđeno je da se za svaku košnicu obezbedi po 4kg pogača i to da se sa 2 pogače odmah prihrane pčele, a sa 2 pogače prihrane pčele u decembru. Ovakav način prihrane pčelarskih društava čije su pčele otrovane, smatra se da će uz prihranu u martu 2016 godine omogućiti oporavak društava za početak pčelarske godine 2016g.
Bez obzira kakva će biti odluka Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ovo je prvo pominjanje konkretne pomoći za pčelare čije su pčele postradale. Klaster je kontaktirao predsednike udruženja pčelara iz regiona Kikinde i Sečnja, a istovremeno i sa naležnim načelnicima Veterinarske Inspekcije u cilju da se upozna sa sutuacijom na terenu.
Nažalost sem činjenica da je otrovana velika količina pčela izletnica, uočeno je da veliki broj pčelara nije postupio po obavezujućim uredbama. Naime mnogi pčelari nisu izvadili uverenja o zdravstvenom stanju svojih pčela niti su prijavili mesto selidbe.
Ovo su ozbiljni prekršaji i bez obzira na primedbe pčelara na uredbe, one se moraju poštovati sve dok se ne upodabe prema zahtevima pčelara. Nažalost ovakve katastrofične situacije ne samo za pčelare već i za sve ljude zvog značaja pčela za zaštitu životne sredine, ukazuju i napogrešna postupanja pojedinih pčelara.
Sasvim smo sigurni da ozbiljni pčelari sa većim brojem košnica- preko 100 društava, su ispunili sve neophodne propisane uslove jer od pčelarstva žive. Ponovo se aktualizuje predlog klastera da se pčelari rangiraju prema broju društva, što bi pčelarstvo u Srbiji zasigurno unapredilo. Još jednom se nažalost na ovoj katastrofi pokazalo da veterinarske službe su neophodne pčelarima i zato ih treba što intenzivnije unaprediti (savetodavstvo, inspekcije, veterinarske stanice).
Klaster je uspostavio dobru saradnju sa Ministarstvom za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Posle sastanka u Ministarstvu stigle su veoma dobre vesti od gospodina Tomislava Topalovića, samostalnog savetnika, Sektor za poljoprivrednu politiku, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Obavešteni smo da je naš zahtev da se košnice sa društvima uključe u subvencionisanje (50%) premije osiguranja, razmatran i prihvaćen i da će se što hitnije uneti u pravilnik o osiguravanju.
Takođe i drugi naš zahtev : da se ukine ograničenje da pčelari koji imaju više od 200 pčelinjih društava ne mogu da konkurišu za subvenionisanje kod nabavke pčelarske opreme, je prihvaćen. To znači da svaki registrovani pčelar u Srbiji bez obzira na broj pčelinjih društava, može se javiti na konkurs za nabavku pčelarske opreme. Stigla je i informacija vezana za Nacionalni program za pčelarstvo da je u planu definisano (akcioni plan za pristupanje EU) da se špčne sa njim od 2017g.
To znači da se ništa neće menjati u naredne dve godine kad su u pitanju subvencije za pčelarstvo. Klaster smatra da bi ipak trebalo početi sa pripremom tog važnog dokumenta što pre jer bez donošenja tog dokumenta nemoguće je očekivati brži razvoj pčelarske proizvodnje. U pripremu Nacionalnog programa za pčelarstvo treba da se uključe sve pčelarske organizacije, ali i analizirati slične programe zemalja u regionu. Tu mislimo pre svega na Hrvatsku, Madjarsku, Rumuniju i Bugarsku.
Svesni smo da pred Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine stoje ozbiljni zadatci kad su u pitanju evropske integracije Srbije (čak četiri poglavlja 11,12,13 i 27) ali čini nam se da bi udruženja pšelara zajedno sa Klasterom uz podršku (pre svega materijalnu) moglo već 2016g da pripremi nacrt Nacionalnog pčelarskog programa i da realizuje se javna rasprava. Takođe klaster je mišljenja da se takav program ograniči na pet godina (takvi su standardi EU) jer je neophodno posle tog perioda uporediti projektovane i ostvarene ciljeve i po potrebi uraditi korektne aktivnosti na izmenama i dopunama tog programa.
Klaster razmatra da već na jesen 2015g krene zajedno sa svim udruženjima pčelara iz Srbije napravi akcioni plan i formira tim koji će početi pripremu za nacrt Nacionalnog pčelarskog programa 2017-2022g.