Aktivnosti klastera

Predstavnici klastera su na poziv udruženja pčelara “Banatska matica” iz Sečnja dana 28.03.2015. g. prisustvovali svečanosti u boki povodom početka pčelarske sezone.

Svečanost je uz prisustvo mnogobrojnih gostiju bila vrhunski organizovana.Održano je više nego uspešno predavanje o bolestima pčela, kako se mogu prepoznati i šta pčelar u tom slučaju treba da preduzme.

Predsednik U.O Panonska pčela je prisutnima ukratko prezentovao šta to klaster radi, koji su mu planovi i ciljevi. Još je jednom apelovano da pčelari podnesu zahteve za podsticajna sredstva koja se dobijaju po konkursu koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo.

Inicijativa klastera za osnivanje Aktiva žena pčelarki i Aktiva mladih pčelara izazvala je veliku pažnju i interesovanje. Problem Banata je veoma loša pošumljenost i Klaster je prezentovao šta to čini u cilju pošumljavanja u Vojvodini i koji su
pravci kojima moraju delovati, pre svega udruženja pčelara, da bi se bar počelo sa pošumljavanjem. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, odeljenje za šumarstvo opredelilo sredstva za pošumljavanje i održavanje pošumljenih prostora. Nažalost bez dileme problem nastaje kod Lokalnih samouprava koje jednostavno nemaju interesovanja za pošumljavanjem uz izuzetak tek nekoliko Opština. Svaka Opština i Grad po zakonu su dužne da do 31.03.2015. izrade plan pošumljavanja i pošalju ga na odobrenje u resorno Ministarstvo. Može se reći da ni jedno udruženje i društvo pčelara nije ni konsultovano u izradi tih planova, a morli su, jer od pošumljavanja posebno medonosnim biljem, zavisi kakvi će se ostvariti rezultati u pčelarstvu.

Klaster je udruženjima i društvima pčelara prezentovalo na sajtu sve ono što ukazuje da oni sami moraju da u svojim Opštinama i Gradovima pokrenu žestoku inicijativu da pošumljavanje nije političko pitanje, nego pitanje opstanka poljoprivredne proizvodnje.

Udruženje “Banatska matica” iz Sečnja uručilo je Klasteru Panonska pčela zahvalnicu za saradnju i doprinos popularizacije pčelarstva.

  

Dana 29.03.2015. predstavnici Klastera su na poziv udruženja pčelara “Rusanda” Melenci prisustvovali sajmu pčelarskih proizvoda i pčelarske opreme. Domaćina je poslužilo vreme, pa je pčelarska oprema izložena na sajmu, blještala na prolećnom suncu.

Domaćin je pripremioi lep program u domu kulture ali sve simpatijei veliki aplauz su dobila deca iz predškolske ustanove iz Melenaca za svoj program.

Održano e i jedno predavanje u vezi meda, kao hrane, predavač je bila poznati nutricionista Živka Vlajković. Predstavnici SPOS-a i Klastera predstavlili su projekte koji se realizuju, a pčelari su posebno pokazali veliko interesovanje za konkurs za podsticajna sredstva koji je raspisao Pokrajisnki sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Uz ručak, a posebno glasovitog ovčijeg paprikaša “čobanac” i tamburaše druženje je potrajalo.

Zaista lep i dobro organizovan pčelarski događaj i za to zaslužuju svaku pohvalu organizatori, pčelarsko udruženje “Rusanda” iz Melenaca.

  

Žene pčelarke

Istražujući pčelartsvo u Srbiji kao perspektivnu poljoprivrednu oblast sa ogromnim potencijalom, Klaster Panonska pčela je uočio da žene u pčelarstvu predstavljaju veoma važnu kariku. Nažalost njihova vidljivost i uticaj u pčelarstvu je potpuno minimiziran. Moglo bi se reći da se nije ni znalo pa ni naslutilo koliki se broj žena bavi više nego uspešno
pčelarstvom. Pčelarstvoje vezano za ruralna područja gde žene tradicionalno brinu o kući i porodici, što se i ne
ceni dovoljno, jer muškarac donosi prihode, a kućni poslovi žene ne donose prihode. Ali ako se uz sve svoje kućne obaveze bave pčelarstvom, one ne samo da upešno brinu o porodici već direktno donose prihode u kućni budžet. Prihod ne
donosesamo prodajom meda i pčelinjih proizvoda, već dosta žena pčelara proizvode mnogobrojne preparate od pčelinjih
prozvoda. Ti proizvodi imaju veliku upotrebnu vrednost kako u kozmetici tako i u preventivi i očuvanju ljudskog zdravlja.

Od pedesetak udruženja i društava pčelara u Vojvodini tek u dva udruženja su predsednici žene i ta udruženja veoma uspešno rade.

Žene pčelarke nisu bile vidljive i njihov glas se nije nigde čuo, niti su tražile da se nešto pitaju u pčelarstvu. Jednostavno u
ruralnim sredinama muškarac je taj koji se sve pita.

Upravo zbog svega gore navedenog Klaster Panosnka pčela je inicirao osnivanje Aktiva žena
pčelarki u okviru Klastera, jer na taj način izbeći će se nepotrebni troškovi koji su uvek prisutni kada su udruženja u pitanju.

Na čelu Inicijativnog odbora za osnivanje Aktiva je mlada žena, uspešna pčelarka i uzorna majka domaćica koja živi u Lazarevu i koja je i predsednik udruženja pčelara “Cvet Banata”, čim je ideja za osnivanje Aktiva žena pčelarki bila pokrenuta, žene pčelarke su iskazale ogromno interesovanje.

Šta će se postići osnivanjem ovog Aktiva? Pre svega čuće se javna reč ženakoje u ruralnim
sredinama postižu vandredne rezultate u pčelarstvu, a pri tome ne zanemarivajući svoje obaveze prema porodici i domaćinstvu. Osim toga organizovaće se razmena iskustva i daće se podsticaj ženama, da se što više uključe u pčelarstvo. Početna ulaganja su mala, a prihodi ne samo da mogu biti ozbiljan dodatak kućnom budžetu, već mogu da obezbede dovoljno sredstava za osnovno izdržavanje porodice.

Šta žene pčelarke očekuju? Pre svega da ih prepoznaju oni koji su nosioci vlasti i kreatori razvojnih politika, tako što će se
opredeliti određena sredstva za direktnu podršku ženama pčelarkama, a ne kao do sada da je samo napomenuta prednost žena, a da to u praksi ništa i ne znači.

One očekuju da budu uključene u sve upravljačke strukture društava, udruženja i saveze pčelara.

I na kraju, ali ne i po važnosti, žene pčelarke žele da ne samo budu ravnopravne muškarcima u pčelarstvu, već da ga svojom kreativnošću, preciznošću i odgovornošću unaprede, a da pri tome ne zanemare sve obaveze koje po tradiciji za ruralna područja pripadaju ženi.

Klaster Panonska pčela kao inicijator očekuje da će podršku osnivanju Aktiva žena pčelarki dati i Pokrajinski Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, urbanizam i graditeljstvo kao i od medija koji bi obezbedili vidljivost ove inicijative.

                                                                                                                                           

Aktivnosti klastera

1.
Dana 18.03. 2015 predstavnici klastera”Panonska pčela” prisustvovali su Odboru za selo Srpske Akademije za nauku i umetnost. Tema sastanka je bila: Informatička i finansijska obrazovanost kod poljoprivrednika u Srbiji.

Uvodno izlaganje su imali stručnjaci iz Instituta za poljoprivrednu nauku (IPN) i Narodne Banke i Agencije za statistiku. Opšti zaključak je da niti informatička niti finansijskaobrazovanost, trenutno posmatrano, ispod svakog krterijuma i da se traži način da se ne samo iz tih oblasti podigne nivo obrazovanosti poljoprivrednika u Srbiji.

Lično mišljenje i utisak koji smo stekli je da se akademski dobro postavio problem, ali za njegovo rešenje ne postoji praktičan predlog.

Rad Klastera pokazao je da štose finansijskog obrazovanja tiče, kod pčelara može ostvariti kroz saradnju. Upravo sada kada su aktuelni konkursi za podsticajna sredstva kao i za “meke” kredite (niske kamate) može praktično pokazati kako kroz saradnju se može doći do dobrih rezultata.

I drugi segment – informatičko obrazovanje poljoprivrednika, klaster kroz konkretnu aktivnost, podiže na nivo koji je u nekim segmentima i veći nego u zemljama regiona. Uvođenjem i umrežavanjem sms / gps elektronskih pčelarskih
vagica napravljen je ogroman pomak u informatičkom obrazovanju kao pčelara. Ukoliko bi se i projekat vezan za te vage podržao od strane EU kroz grant FRACTALS nivo informatičkog obrazovanja kod pčelara podigao bi se na svetski nivo.

Klaster tako radi i to su mu ciljevi, ali istovremeno učestvujemo na svim konferencijama koje se tiču poljoprivrede i ruralnog razvoja.

2. Predastavnici Inovativnog Klastera “Panonska pčela” bili su počastvovani pozivom njegove ekselencije Ambasadora Tunisa u Srbiji – Majid Hamlaoni da prisustvujemo godišnjici nezavisnosti države Tunis.

Prijem je upriličen 20 marta u hotelu Hayatt Regency i tom prilikom u srdačnom razgovoru sa njegovom ekselencijom potvrđene su obostrane želje da dobri politički odnosi Srbije i Tunisa daju podsticaj i većoj ekonomskoj saradnji.

Potvrđeno je da u Tunisu vlada veliko interesovanje za određenim srpskim poljoprivrednim proizvodima u prvom redu za srpskim medom čiji je kvalitet više puta potvrđen.Tunis je lider u regionu i količine meda koje bi se plasirale, mere se u hiljadama tona.

Ali kao i uvek postoje prepreke i one se ogledaju pre svega u tome da Tunis sa EU ima trgovinu oslobođenu carine, a sa Srbijom postoji carina. Drugi ne manje važan uzrok loše ekonomske saradnje, a koji je više puta istakao Ambasador je zatvoreno tržište u Srbiji i ogroman uticaj neformalnih grupa koje štite svoje interese, a i ne razmišljaju o interesu srpskog naroda.

Klaster je veoma blizu da pokrene inicijativu da se navedeni problemi počnu rešavati, pa optimistički gledano, možda već na jesen med bude na tuniskom tržištu.

Obaveštenje

Poštovani pčelari!

Konačno smo pojasnili problem pošumljavanja na teritoriji AP Vojvodina.

Obratili smo se Pokrajinskom Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dobili dopis koji je skeniran i dostavlja se u prilogu.

Tabela 1. Prikazuje preliminarne površine koje bi se mogle pošumiti, a koje su dostavile Opštine. Zapanjujuće je da opštine Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Opovo i Zrenjanin i Opštine iz Banata koji je najnepošumljeniji možda i u Evropi nisu
našle za potrebu da se uključe u program pošumljavanja koji vodi resorni Pokrajinski Sekretarijat.
Uz ove Opštine još Sremski Karlovci, Ruma i Bačka Palanka nisu iskazali bilo kakvo interesovanje kako bi pošumili neiskorišćene površine zemljišta.

Šta je potrebno da pčelari preduzmu, kako bi se došlo do pošumljavanja golih površina, a po mogućnosti sa medonosnim rastinjem?

1. U svojim Opštinama da se informišu o Godišnjem programu za pošumljavanje koji mora da se uradi (po zakonu) do 31.marta 2015 g. Ostalo je malo vremena i reagujte brzo. Program je javan dokument i pokazuje šta to Opština planira kada je u pitanju pošumljavanje.

2. Program usvaja resorno Ministartsvo i kada se usvoji, Lokalna samouprava ukoliko zaista želi da realizuje taj program, stupa u kontakt sa Pokrajinskim Sekreatarijatom za Poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i tada se radi projekat i traže potrebne dozvole.

3. Kada se uradi projekat (a pčelari da se aktivno uključe u odabir sadnica) tada P.Sekretarijat i Opština zaključuju ugovor i sredstva su obezbeđena kako za sadnice tako i za održavanje zasada u narednih pet godina. Uloga pčelara može i mora biti velika, jer sada se zna redosled i više nema nepoznanica kada je u pitanju pošumljavanje na teritoriji AP Vojvodina. Treba istaći i Opštine koje su do sada bile aktivne i za njihovu teritoriju su urađeni i projekti. To su Opštine Vrbas, N. Bečej, Beočin, Apatin i Žabalj (Čurug) i kod njih pčelari traba da se aktivno uključe kako bi se uspešno realizovali već izrađeni projekti.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti u Klaster “Panonska pčela”na tel. 063/680-029. 

 

Obavešenje

Prema kontaktu i zahtevu od Garancijskog Fonda smo dobili sledeće informacije:

Konkretne ugovore o subvencionisanju kamate je Garancijski fond potpisao sa gradovima Pančevom i Sremskom Mitrovicom kao i opštinama Alibunar i Ada. U tim lokalnim samoupravama su konkursi trenutno zbog fiskalne godine i
budžeta prekinuti ali je pitanje dana kada će ih ponovo aktuelizovati. Sa gradom Subotica je potpisan i aktuelan je sporazum o subvencionisanju dela kamata ali isključivo za sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu.
– Na primer, Opština Alibunar je raspisala Konkurs 02.09.2014. godine, na osnovu potpisanog Ugovora o regulisanju međusobnih odnosa u realizacije Konkursne linije za odobravanje garancija za obezbeđenje dugoročnih kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije I opreme, kroz sufinansiranje dela kamate za nalogodavce po garancijama sa teritorije opštine Alibunar. Opština Alibunar pokriva u celosti kamatu u prve tri godine za kredite čija je ročnost pet godina. U svakom slučaju, svaka Opština ima neke svoje specifičnosti u sporazumu. Trenutno se vode pregovori sa nadam se srećnim ishodom sa gradovima Novi Sad i Zrenjanin. Konkretne uslove ćemo znati po potpisivanju.

Obaveštenje

10 i 11 marta 2015 godine održana je 3. RADIONICA PRIORITETNOG PODRUČJA 8 “UMREŽAVANJE KLASTERA I RAZVOJNE MOGUĆNOSTI KLASTERA DUNAVSKE REGIJE” u Vukovaru, Republika Hrvatska, sa ciljem da se prezentuje važnost podsticanja klastera kao jednog od najmodernijih alata za konkurentnost, kvalitet, norme i nova radna mesta.

Aktivnosti klastera

Predstavnici Klastera posetili su u Mađarskoj pčelare i razgovarali o saradnji sa udruženjima pčelara:

Baje i Okruga i Kiškunkalaša i Okruga.

Razmenjene su informacije I dobijeni su interesantni podaci koji mogu da ukažu na položaj pčelarstva Srbije u regionu. U Mađarskoj ima 1.600 000 košnica i oko 12 000 pčelara i od toga 60% pčelara seli košnice, a 40% stacionarno pčelari. Svaki registrovani pčelar kojem je to osnovno zanimanje plaća mesečno oko 100 e za doprinose I poreze bez obzira koliko ima košnica.Pčelari Mađarske izvoze 80%svoje proizvodnje a prošle (2013)g.su proizveli prosečno po košnici 22kg. Cena meda kod njih je znatno veća nego kod nas: bagremov med se otkupljuje na veliko nikad manje od 5e po kg,a cvetni
oko 3e/kg.Interesantno je to da se u Mađarskoj pčelari izuzetno malo bave bilo kojim vidom skupljanja pčelinjih priozvoda osim meda.Podsticiona sredstva za pčelarstvo su slična našima po veličini ali po strukturi su različita I pčelari u Mađarskoj ne dobijaju gotovinska sredstva koja ne moraju da pravdati kao kod nas.

2.Dana 02.03.2015.g.u Amfiteatru Medicinskog fakulteta održana je I više nego uspešna konferencija na temu Api terapije tj.primena pčelinjih proizvoda I proizvoda na bazi pčelinjih proizvoda u cilju očuvanja ljudskog zdravlja.I poed veoma loših vremenskih prilika konferenciji je prisustvovalo oko 200 osoba,što se može smatrati izuzetnom posetom.Predavači iz udrzženja API-BEO bili su izvanredni ,a posle konferencije predavači I predstavnici Društva pčelara Jovan Živanović I
Klastera Panonska pčela održali su sastanak na kojem su razmenjeni utisci o konferenciji I razmatrani dalji oblici saradnje.Očekuje se u narednim danima da će se potpisati ugovor o saradnji između udruženja API-BEO I Klastera Panonska pčela.

Klaster je u saradnji sa firmom “DEDEX” iz Sombora eminentnim proizvođačem košnica napravio prvu košnicu u Srbiji sa staklenim stranicama.Ta košnica je napravljena po nacrtima dr.Ivana Pihlera a služiće kao element koji
će na predavanjima pokazati kako se pčele ponašaju u košnici.Ovakva košnica značajno će doprineti popularizaciji pčelarstva ali I omogućiti mladima da imaju pravi uvid u ponašanje pčela u košnici. I dr.Pihler a posebno firma Dedex
su uočili značaj ovakve košnice I besplatno su je izradili a sve u cilju veće popularizacije u pčelarstva,posebno mladima.

3.Klaster ne odustaje od projekta osnivanja “Centra za istraživanje I razvoj pčelarstva”. U traženju rešenja, a pre svega finansijska sredstva dogovoren je sastanak sa v.d.rektorom Novosadskog Univerziteta prof.dr.Pejanovićem. Univerzitet je dobio oko 30 miliona e od EU u cilju otvaranja istraživačkih I naučnih labaratorija I centara, pa je Klaster prepoznao da bi Centar koji bi se bavio istraživanjem I razvojem pčelarstva, apsolutno uklopio u ciljeve za koje su namenjena sredstva.Taj centar ne bi samo doprineo razvoju pčelarstva ,već I očuvanju pčela tih praistorijskih predatora,bez kojih bi nestal oko 100.000 biljak a opstanak čoveka doveden u ozbiljan problem.

4.Klaster je prisustvovao sastanku pčelara Srednjeg Banata a koji je održan u Lazarevu.Banat je izuzetno područje za pčelarenje ali krcato problemima,od nepošumljenosti do trovanja pčela.Dogovoreno je da se kroz jačanje društava I udruženja pčelara stvore mogućnosti snažnog pritiska na lokalne vlasti da postanu društveno odgovorna vlast I ne beži od odgovornosti za nerealizovane aktivnosti pre svega u pogledu pošumljavanja ali I za nepreduzimanje mera koje bi sprečile
nekontrolisanu upotrebu hemije u prirodi.

5.Klaster se svakodnevno suočava sa zahtevima pčelara da se počne sa pošumljavanjem gotovo bezdrvne površine AP Vojvodine.Pčelari očekuju da se u pošumljavanju koristi što je moguće više medonosno drveće.U cilju dobijanja potpunih informacija u tome šta Vlada AP Vojvodine u tom pogledu čini,predstavnici Klastera su posetili Pokrajinski Sekretarijat za
poljoprivredu ,šumarstvo I vodoprivredu,odsek zadužen za šumarstvo.U veoma prijatnom I konstruktivnom razgovoru došli smo do sledećih zaključaka:

-I pored više zahteva od Sekretarijata, samo je manji broj lokalnih samouprava dostavio spisak katastarskih parcela koje bi se mogle pošumiti

-Sekretarijat je za lokalne samouprave koje su dostavile parcele za pošumljavanje uradio kompletan projekat koji obuhvata između ostalog I analizu zemljišta ,saglasnost Zavoda za zaštitu prirode I definisao vrstu I količinu sadnica.

-Lokalne samouprave ne pokazuju apsolutno nikakvu zainteresovanost za pošumljavanje na teritoriji svoje nadležnosti.

Za oko 2 god.pošumljenost na teritoriji AP Vojovdine nije ovećana ni za 1% a 13,5% od ukupne površine AP Vojvodine koje treba da budu ošumljena po standardima EU,sada se čin kao naučna fantastika.

Da bi se nešto učinilo na većoj odgovornosti lokalnih samouprava za pošumljenost na svojoj teritoriji Klasetr je dostavio Sekretarijatu zahtev da dobije sve projekte I informacije koje poseduje Sekretarijat vezano za pošumljavanje na teritoriji AP Vojovdine. Sve te podatke Klaster će uputiti Društvima I Udruženjima pčelara, a oni neka u svojoj sredini I Opštini izvrše pritisak kako bi kreatori lokalnih politika postali društveno odgovorniji. Sasvim smo sigurni da će se povećati procenti pošumljenosti na teritoriji AP Vojvodine sa ovim načinom građanskog pritiska.

6.Klaster je uz podršku Pokrajinskog Sekretarijata za privredu,rad I zapošljavanje I ravnopravnost polova je nabavio još 5 sms/gps elektronskih vagica za pčelare. Određen je kriterijum I vagice su posle podešavanja I obuke uručene pčelarima.Sada u sistemu koji kontroliše Klaster postoji 26 sms/gps elektronskih pčelarskih vagica.Klaster je upravo zbog vagica redizajnirao svoj sajt I u cilju veće popularizovanosti deo sajta koji prikazuje položaj vagica odvojio od drugog dela sajta.Takođe uveden je na sajtu kajron koji prikazuje sve članice Klastera sa njihovim karakteristikama.Sva društva I udruženja pčelara su pozvana da besplatno koriste usluge servera koji je vlasništvo Klastera. Društvo pčelara “Jovan Živanović” se među prvima javilo I u narednim danima stručnjaci Društva I Klastera će definisati način saradnje kada su u pitanju sajtovi.

7.Klaster u saradnji sa Pokrajinskim Sekretarijatomza poljoprivredu,šumarstvo i vodoprivredu dogovorio je da besplatno pomogne pčelarima da konkurišu na konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje ,nabavke opreme za male prerađivačke kapacitete na teritoriji AP Vojvodine u 2015 g. -V nabavka opreme za preradu pčelinjih proizvoda.Prethodnih godina broj pčelara koji su se prijavili kojima je odobrena prijava je izuzetno mali.Nadamo se da će ove godine taj odziv
biti mnogo veći.

8.Veterinarska komora Srbije je veoma bitna za sve ukupni razvoj poljoprivrede u Srbiji a time i pčelarstva.Komora je prepoznala značaj pčelarstva i osnovala je Sekciju za pčelarstvo na čijem se nalazi gospođa Naastasija Hadzinski,eminentni veterinar ali i pčelar.Ona je naša sugrađanka pa je i predstavnicima Klastera olakšano da se zakaže sastanak.

Cilj sastanka je uspostavljanje saradnje Veterinarske komore Srbije i Klastera Panonska pčela sve u cilju zajedničkom davanju doprinosa što bržemi kvalitetnom rešavanju mnogobrojnih problema u pčelarstvu.Veterinari su važni za pčelarstvo i tu nema dileme.Ali pčelarima trebaju veterinari koji poznaju pčelarstvo i koji smeju prići košnici i stručno je pregledati. I tu se klaster i komora slažu i zajednički će predložiti rešenja za taj problem.

Ali klaster i komora mogu i moraju sarađivati i na kreiranju pravilnika o kvalitetu meda, Nacionalnoj strategiji
razvoja pčelarstva 2016-2020 i drugim dokumentima važnim za pčelarstvo u Srbiji.

Dileme neme: i Komora i Klaster imaju jedan cilj kada je pčelarstvo u pitanju, , a to je povećanje konkurentnosti
pčelarstva na domaćim i stranom tržištu, borbi za smanjenje bolesti pčela i sprečavanju uginuća i trovanje pčela.

Predloženo je da formira zajedničko telo od predstavnika komore, klastera i pčelara i inspekcije, a koje će zajednički
kreirati kratkoročne ali i dugoročne mere koje bi sasvim sigurno doprinele razvoju pčelarstva u Srbiji.

Ostaje da se predlog usaglasi i utvrdi način rada budućeg tela i da se određeni pozitivni rezultati, već ove pčelarske
godine, postignu.

Aktivnosti klastera

U razgovoru sa odgovornim ljudima iz PIO konstatovano je sledeće:

-svaka osoba koja otvori poljoprivredno gazdinstva može ali i ne
mora da popuni obrazac kojim iskazuje želju da uplačuje doprinose za
penziju i zdravstveno osiguranje.

Iako je zakonom predviđeno da svi koji imaju poljoprivredno gazdinstvo
ili njihova najbliža rodbina a nisu stalno zaposleni,imaju svoje
zanatske radnje ili penzoneri dužni su da uplaćuju doprinose.
U ovom trenutku jedina je kontrola za vlasnike poljoprivrednog
gazdinstva jeste gruntovno vlasništvo zemljišta i ko ima zemljište ne
može da bude korisnik zdravstvenog osiguranja koje je
stekao kao nezaposleno lice.

U praksi pčelari nemaju zemlje te kao što je gore izneto za sada
pčelare niko ne može da uplaćuje doprinose iako to pravo imaju.
Važno je navesti da onaj ko želi da ugasi poljoprivredno gazdinstvo a
bavi se pčelarstvom mora da obezbedi i potvrdu da mu je prestalo
članstvo u udruženju-društvu pčelarstva.

Zaključak:Za sada, ako ne žele, ne moraju da plaćaju doprinose iako
po zakonu PIO (član 13) trebali bi to da urade.Dokle će ovako biti ,ne
zna se,ali bi trebalo istrajati da se definiše nekoliko vrsta
pčelara:početnici,lobisti i profesionalni pčelari.To nije neophodno zbog
doprinosa (početnici i lobisti ne bi plaćali doprinose a profesionalni
bi bili obavezni da plaćaju doprinose)već i zbog podsticajnih
sredstava.Nije svejedno ni po visini ni po načinu dobijanja podsticajnih
sredstava za nabavku pčelarske opreme,ako zahtev donosi pčelar sa 10-20
košnica ili pčelar sa 100-200-300 i više košnica.