Aktivnosti Klastera

Klaster skoro svakodnevno posećuju mladi pčelari i zaista je obećavajuća njihova želja da se pčelarstvom bave profesionalno.
Klaster ćeučiniti maksimalan napor kako bi obezbedio podršku, pre svega materijalnu, kako bi Srpsko pčelarstvo bilo bogatije za ne tako mali broj mladih profesionalnih pčelara.
Klaster te mlade pčelare pre svega usmerava na tz. biznis razmišljanje i planiranje što će svakako doprineti većoj konkurentnosti meda i pčelinjih proizvoda na evropsko i svetsko tržište. Ti budući profesionalni pčelari skoro po pravilu imaju već nekog u porodici koji se u dužem periodu bavi pčelarstvom i to će biti veoma važno mentorstvo. Ali oni moraju da osavremene svoj rad, jer jedino tako mogu smanjiti troškove, podići kvalitet i biti konkurentni na tržištu. Svaki mlad čovek, koji ima uslove i želju da postane pčelar ozbiljan i profesionalan, može posetiti prostorije klastera u Gagarinovoj 16 Novi Sad i biće i saslušani i dobiće upute i savete, a klaster će podržavati i pratiti njihov rad.

Aktivnosti Klastera

Klaster uz pomoć saradnika prof.dr. Ivana Pihlera i Milana Kovačevića sa Poljoprivrednog Fakulteta u Novom Sadu i firmo Impact iz Novog Sada ušao je u pripremu i izradu projekta sa kojimbi se konkurisalo na grantu „FRACTALS“ koji iz sredstava EU finansira inovativne softvere u poljoprivredi. Ovaj projekat već samo svojom idejom izaziva kod evaluatora veliko interesovanje i na projektnom timu je da kroz prezentaciju jasno dokažu da su ispunjeni svi grantovski uslovi. Projekat će se završiti do polovine februara 2015., a odluka o tome da li je projekat dobio finansijsku podršku se može očekivati u martu.

Aktivnosti Klastera

Klaster će detaljno obavestiti pčelare šta ih to očekuje u 2015 godini kada su u pitanju doprinosi i porezi za nosioce poljoprivrednog gazdinstva i njegove članove porodice. Klaster smatra da pčelari sa 50-60 košnica, a takvih je najviše u Srbiji, ne mogu uz sve troškove da pokriju obaveze prema državi od oko 80.000,00 din na godišnjem nivou. Zato predlažemo da se hitno do aprila 2015. Usvoji uredba o klasifikaciji pčelara: početnici, hobisti i profesionalni pčelari. Prve dve grupe ne bi bile obavezne da plaćaju poreze i doprinose sem ako to ne žele, dok profesionalni pčelari bi bili obavezni.

Aktivnosti Klastera

Klaster planira da početkom 2015 organizuje seminar za obuku za stručnjake (medolijer) za senzoriku meda. Predavači će biti iz Hrvatske u kojoj i država kroz subvencije ulaže u stvaranje stručnjaka koji će ocenjivati kvalitet meda na osnovu boje, mirisa i ukusa. Ova metoda je priznata kao naučna i moglo bi se reći da se senzorika ne primenjuje i ako upravo ta tri parametra, uz garanciju da se radi o prirodnom medu, su odlučujuća za korisnike koji će med izabrati za konzumaciju.

Poštovani pčelari

Obaveštavamo Vas da smo kontaktirali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine vezano za konkurs nabavke opreme – investicije. Svi pčelari koji su konkurisali, a nisu dobili odbijenicu tj. nisu obavešteni da im je prijava odbijena, treba u narednih nekoliko dana da očekuju poziv za potpisivanje ugovora.

U našem ataru

Pcelinji vosak
https://www.youtube.com/watch?v=flDKh5q6w44

Pcelinji otrov
https://www.youtube.com/watch?v=xZPhzxnwidg

Tretiranje pcela protiv varoe oksalnom kiselinom
https://www.youtube.com/watch?v=_iVNTwFYdUA

Zimsko prihranjivanje pčela
https://www.youtube.com/watch?v=mzaAVPsFe4k

Tretiranje pčela oksalnom kiselinom
https://www.youtube.com/watch?v=X6FFiL78dkY

Zimsko prihranjivanje pcela
https://www.youtube.com/watch?v=8-A6CbvDvtc

Americka trulez legla kod pcela
https://www.youtube.com/watch?v=5cdWoBc7tSg

Pčelarstvo u 2015 godini

Pčelarstvo u Srbiji je doživelo poslednjih godina veliku ekspanziju i ukazalo da može biti značajna poljoprivredna grana posebno kada je u pitanju izvoz. Potencijali Srbije u pčelarenju su ogromni i veoma su malo do sada iskorišćeni.
Nažalost 2014 godina je blago rečeno, katastrofalna za pčelarstvo u Srbiji. Vremenski uslovi u 2014. se mogu nazvati elementarnom katastrofom za pčelarenje. Nažalost niko, ni lokalne samouprave ni pokrajinske ni republičke vlasti nisu preuzele ništa kako bi pomogle pčelarima. Meda nije bilo ni da se prehrane pčele. Šećer je koliko- toliko omogućio da se pčele pripreme za zimu, ali u januaru se ponovo moraju prihraniti. Klaster Panonska pčela je pokrenuo akciju da se pčelarima u Vojvodini pomogne bilo podelom besplatnog šečera ili da se ponudi pčelarima šećer po značajno nižoj ceni. To bi pomoglo da se bar koliko toliko očuva pčelinji fond za novu pašnu sezonu. Očekuje se da Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu,šumarstvo i vodoprivredu uvaži predlog Klastera Panonska pčela i iznađe neko rešenje za pomoć pčelarima. U 2015 godini očekuje se dosta novosti koje bi doprinele da se pokrene značajni razvoj pčrlarstava u Srbiji. Pre svega treba napomenuti da se pčelarstvo ne nalazi u programu IPARD-a koji je pripremila Vlada Republike Srbije. To znači da će sve subvencije za pčelarstvo biti finansirane iz budzeta Republike Srbije. Moglo bi se zaključiti da to i nije loše za pčelarstvo Srbije jer su procedure za dobijanje posticajnih sredstava iz budžeta Srbije jednostavnije nego za sredstva iz IPARD-a .Osim toga moglo bi se očekivati i nešto više sredstava koja bi se kroz razne vidove subvencija dodelile pčelarima i time podstakao razvoj pčelarstva u Srbiji .Međutim te subvencije ne moraju da znače i automatski razvoj pčelarstva jer ni do sada nije se moglo utvrditi koliko su dosadašnje subvencije pomogle razvoju pčelarstva. Da bi se pčelarstvo razvilo i proizvodnja kvalitetnog meda povećala potrebno je delovati u dva pravca.
Prvi je pravac kojim država mora da krene jeste da:
-Napravi novi pravilnik o kontroli kvaliteta meda i da se uvede red u kontrolne labaratorije.
-Napravi Nacionalni pčelarski program za period 2015-2020 g. koristeći dobre prakse u Regionu i pravila i propise EU.
-Redizajnirati i pravilnik o držanju pčela i katastru pčelinje paše, tako da se lakše primenjuje u praksi.
-Osposobiti veterinare za rad na pčelinjacima tako što bi bili sertifikovani .Tu se misli i na inspekciju i na veterinare u veterinarskim stanicama.
-Uvesti savetodavstvo za pčelarstvo bilo po uzoru kakvo postoji za druge poljoprivredne grane ili pak putem specijalnog softvera koji bi omogućio stalni kontakt pčelara i stručnjaka. Klaster Panonska pčela sa grupom stručnjaka priprema takav softver a kao polaznu osnovu koristiće već u upotrebi softver preko sms digitalnih pčelarskih vagica.
-Uvesti pašne poverenike i definisati pašni registar.
-Ukinuti naplatu korišćenja prostora Nacionalnih parkova i zaštićenih područja za “pašu” pčela, ali uvesti veću odgovornost Opštinskih udruženja i društava pčelara za gazdovanje na pašnim prostorima.
-Uvesti rangiranje pčelara prema broju košnica sa društvima. Samo profesionalni pčelari mogu da obezbede med kao robnu marku , finansiraju život svoj i svojih porodica i plate dažbine državi. Pčelari hobisti su značajni u funkciji oprašivača ali sa njima se ne može ozbiljnije programirati pčelarska proizvodnja. I subvencije se moraju prilagoditi zavisno od grupe kojoj pčelar pripada. Pčelare hobiste treba osloboditi bilo kojih obaveza prema državi ali u kontrolnom smislu moraju biti tretirani kao profesionalni pčelari.
-Uvesti kontrolu proizvodnje košnica kako bi se već u startu vodilo računa o kvalitetu i obeležavanju košnica. Razmatra se mogućnost da se košnice elektronski obeleže i pojednostavi način kontrole “živućih” košnica kako zbog subvencija tako i zbog smanjenja ilegalnog pčelarenja.Država bi ovakvo eventualno obeležavanje, a Klaster Panonska pčela radi na tom programu, stoprocentno subvencionisala.
-Država treba da značajnije i organizovanije podrži borbu protiv bolesti pčela koristeći iskustva u regionu.
-Država treba da odvoji određena sredstava za istraživanja u pčelarstvu.
-Država treba da podrži razvoj stručnjaka za senzorsku ocenu meda.
-Država mora da podstiče lokalne zajednice da sistematski podrže pčelarstvo na svojim teritorijama odvajajući planski određena sredstva.
-Država mora da podrži osiguranja košnica, rojeva i ostale infrostrukture u pčelarstvu. Poplave su nanele velike štete pčelarima. Država nije ništa učinila da se ta šteta nadoknadi, a i do sada nije zabeleženo da je bilo koja osiguravajuća kuća u Srbiji osigurala makar jednu košnicu. Primera radi u Austriji, košnice osigurava Delta -Generali , a u Srbiji ni ne pomišlja o tome.
Drugi pravac ide prema samim pčelarima, i njihovim udruženjima i oni bi trebalo da:
-Usvoje i primene dobru pčelarsku praksu s tim da savremeni profesionalni pčelari treba da se služe savremenim informacionim sistemima umesto preglomaznom administracijom.
-Da posvete veću pažnju prostorima na kojima se košnice iznose na paše, uređujući ih ali i brinući o sigurnosti košnica i njihovom rasporedu u skladu sa pravilnikom o držanju pčela.
-Da aktivno učestvuju u pošumljavanju sa medonosnim drvećem i medonosnim biljem.
-Da uspostave tz.”mentorstvo” gde stariji i iskusniji pčelari pomažu mladim pčelarima.Njihovo iskustvoje nezamenjivo.
-Da što više pčelara, a profesionalni pčelari obavezno, završe kvalitetnu pčelarsku školu. Generalno u Srbiji poljoprivrednici su veoma niske obrazovne strukture što svakako čini ograničavajući faktor savremenoj i konkurentnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Sve veća hemizacija u poljoprivredi ali i sve veća primena hemijskih sredstava u borbi protiv komaraca i krpelja veoma ozbiljno ugrožava pčele. Rešenje je da se uspostavi saradnja (ona negde sporadično i postoji) pčelara i onih koji primenjuju hemijska sredstva kako bi blagovremeno i efikasno obavile obe funkcije: realizovala zaštita od štetočina i izbeglo ugrožavanje pčela. Sasvim je sigurno da to žele obe strane i u tom cilju Klaster priprema softver koji će pomoći da se lakše i efikasno realizuju obe te želje. U tom cilju i pčelari i korisnici hemijskih preparata u cilju zaštite poljoprivrede moraju se aktivno uključiti u primeni ovog po mnogim karakteristikama inovativnog softvera . Osnova i ovog softvera biće sms digitalne pčelarske vagice i očekuje se da će biti u upotrebi do kraja 2015. godine.
Sve ove mere koje se očekuju od Države i samih pčelara su i velike i zahtevne, ali nisu neostvarljive. Koristeći iskustva i dobre prakse u regionu kao i standard EU, mnogi dokumenti, pravilnici i uredbe mogu se brzo izraditi i usvojiti.
Ali se i neke navike i ponašanja pčelara, a posebno onih koji budu rangirani u profesionalne pčelare i koji svoju i egzistenciju svojih porodica ostvaruju u pčelarstvu moraju se menjati pre svega u poimanju: ”da je država za sve kriva a da su oni za sve zaslužni. “Pčelarstvo u Srbiji ima potencijala i s obzirom na klimatske uslove koje su osnovni uslov za uspešno pčelarenje, pčelarstvo može biti veoma značajna poljoprivredna delatnost sa ogromnim izvoznim rezultatima.
Razvoj pčelarstva neće imati efekta ako se ne otvore i nova tržišta gde srpski med može da postigne veću izvoznu cenu i veće izvozne količine. U tom pravcu Klaster Panonska pčela već izvesno vreme traži načina da se srpski med izveze u Tunis, Alžir i druge arapske zemlje kao velikih potrošača meda.
Takođe Klaster sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu , šumarstvo i vodoprivredu,obavlja razgovore i konsultacije kako bi ranije predložene mere koje se očekuju od države što pre našle na dnevnom redu njihovih aktivnosti.
Poštovani pčelari, Klaster Panonska pčela želi Vam srećnu i uspešnu novu 2015. godinu i ne ponovila se 2014. godina.

Aktivnosti Klastera

Klaster će obradovati novosađane posebno pred ove novogodišnje i božićne praznike. Naime u ul. Trg Marije Trandafil 13 otvoriće se zvanično 26.12.2014. Butik meda pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme. U njemu će novosađani ali i turisti moći da kupe med i pčelinje proizvode vrhunskog kvaliteta i obavezno sertifikovanog od strane akreditovane labaratorije. Tu će se moći kupiti i medenjaci i drugi veoma lepo i kvalitetno dizajnirani pokloni koji će u sebi sadržavati pčelinje proizvode i vrhunske domaće čajeve.
Butik kako mu i ime kaže pružiće mogućnost svakom posetiocu da degustira sve vrste meda koji se nalaze u ponudi i time budu apsolutno sigurni da su nabavili med po svojem ukusu. Tu će se nalaziti i bogata literatura o medu i ona će se deliti besplatno posetiocima sve sa ciljem da se stvori veća navika i potreba za konzumiranjem meda.
Planovi Butika koji će raditi u okviru Klastera su da ponudi pčelarima staklene tegle sa nalepnicama po ceni značajno nižoj nego što sada pčelari nabavljaju samo tegle.
Svečano otvaranje biće 26.12.2014. ispred Butika i prostorijama Udruženja zanatlija Novi Sad koje se nalazi preko puta Butika. Otvaranje je ujedno i prilika da se klaster zahvali medijima, partnerima i saradnicima na podršci u 2014. i obavesti prisutne o svojim planovima za 2015. Uz dobar med, kvalitetne čajeve i riblju čorbu i ribu nadamo se da će svi prisutni uživati i napraviti dobar uvod u predstojeće novogodišnje i božićne praznike.

Klaster „Panonska pčela“ želi da se zahvali listu Poljoprivrednik na izuzetnoj saradnji, a sve u interesu pčelara i pčelarstva u Srbiji.
Klaster čestita svim pčelarima predstojeće praznike sa samo jednom željom za pčelare: ne ponovila se 2014 godina!

Aktivnosti Klastera

Projekat „Panonska pčela“ je po svim ocenama uspešno završen 13-og decembra 2014. godine. Klaster „Panonska pčela“ je uspeo da kroz nekoliko projekata i još neke aktivnosti obezbedi održivost ali da bude prepoznatljiv kao značajan faktor u pčelarstvu u zemlji ali i regionu.
Klaster je postao član Balkanske mreže klastera. Takođe je pokrenuo osnivanje neformalne mrežđe klastera u poljoprivredi, što bi i zvanično bilo potvrđeno polovinom januara 2015. godine na međunarodnoj konferenciji u Novom sadu, posvećenu razvoju klastera u Srbiji.