Aktivnosti Klastera

Klaster je učestvovao na završnoj konferenciji projekta Panonska pčela, održanoj u Osjeku od 21 do 23.11.2014. godine.
Klaster je učestvovao 23.11.2014. i predavači koje je odabrao klaster: dr. Goran Mirjanić, doc.dr.sc. Nebojša Nedić i dr. Ivan Pihler su na toj konferenciji nastupili kao predavači. Njihova predavanja su bila izuzetnoi zapažena i oni će uz dr. Kazimira Matovića biti stručni tim Klastera „Panonska pčela“.
Na konferenciji su sva predavanja bila veoma interesantna, a ukazivala su da Hrvatska u odnosu na Srbiju ima odličnu organizaciju u pčelarstvu , a pre svega u pogledu naučnih istraživanja. Predavanja o Senzorskoj analizi u oceni kvaliteta meda (prof.dr.sc. Nada Valčić) i Medonosne paše u R. Hrvatskoj su ukazale na veoma sistematski pristup obezbeđenju preduslova razvoja pčelarstva u Hrvatskoj.
Ipak za Klaster je bilo od prvorazrednog značaja predavanje mag.dr.d.i. „Wolfgang Messner“ iz Australije koji je zaposlen u Agenciji za agrarna plaćanja, Ministarstva poljoprivrede. Njegovo predavanje: Podsticaji u pčelarstvu u Evropskoj Uniji i Austriji – sadašnje stanje i trendovi bilo je veoma detaljno i jasno je prikazao šta se to čini i kako se radi u cilju podsticaja pčelarstva. Ovde bi želeo da napomenem da Austrija kao i sve zemlje članice EU ustvari nemaju svoju nacionalnu politiku u poljoprivredi, tako da predavanje g. Mesnera treba posmatrati kao iznošenje jedinstvene politike u pčelarstvu EU.
Od najznačajnijih informacija koje je g. Mesner izneo u toku predavanja mogu se svesti na nekoliko podataka:
1. Maksimalni podsticaj od države prema pčelčaru je 48% od traženih i realizovanih investicija.
2. Izuzetno se polaže računa na edukaciju pčelara i profesionalni pčelars se ne može biti ako nije stekao određeni stepen obrazovanja. I te edukacije se stimulišu od strane države u procentu koji ne prelazi 48% od cene edukativnih seminara. Za tu edukaciju po informacijama g. Mesnera postoji veliko interesovanje.
3. Bio je trend opadanja broja pčelara u Austriji ali sada je zaustavljen i postoji povećano interesovanje za pčelarenje. Treba napomenuti da su klimatski uslovi u Austriji za pčelarenje daleko lošiji nago u Srbiji što svakako može da ima bitan uticaj na razvoj pčelarstva u Srbiji. Upravo zbog klimatskih uslova i potencijala Srbija ima značajne prednosti u pčelarenju u odnosu na zemlje u EU i da bi bilo dobro da tu poljoprivrednu granu Srbija razvije jer njoj ne bi bilo značajnije konkurencije u EU.
4. Cena analize meda u Austriji iznosi 60 eura po analizi i tom analizom se dobija žig (pretpostavljam vinjeta) za taj med. Od te cene se subvencioniše 80% od strane države.
5. Bolesti pčela su posebna pažnja države i borbu protiv bolesti pčela opredeljena su najznačajnija sredstva držav Austrije (a time i svih država članica EU). Primera radi navešćemo da od ako 2,2 miliona eura koliko Hrvatska opredeljuje godišnje za subvencije u pčelarstvo, preko jednog miliona eura su namenjeni kontroli i suzbijanju varoze pčela (1,45 mil. Eura) U R. Hrvatskoj od 2010. godine vodi se katastar pčelinje paše koji obuhvata podatke o broju pčelara, broju pčelinjih zajednica kao i njihovom koordiniranom smeštaju u prostoru u skladu sa pravilnikom o držanju pčela i katastru pčelinjih paša.

P1020082 P1020081

Aktivnosti Klastera

Aktivnosti Klastera
Klaster Panonska pčela u saradnji sa članicama klastera pristupio je probnoj proizvodnji hrane za pčele pod nazivom „Panonska pogača“. Trenutno se sastav ispituje sa željom da se dobije hrana koja će biti što bliže ekološkoj i sa sastavom koji će omogućiti dobro stanje pčela za prve paše.
Nije zanemarljivo i to da će Panonska pogača biti najeftinija pogača na srpskom tržištu.
Prve količine očekuju se polovinom decembra 2014. godine.

PČELARSTVO U SKLADU S DIREKTIVAMA DEMETER

Günter Friedman

Jedan novi put ekološkog pčelarstva

Od proleća 1995 godine Demeter-Bund daje smernice za regulisanje proizvodnje meda pčelarstva po DEMETERU. One su razvijane u Forschungsring für Biologisch-Dynamische Wirtschaftsweise u kooperaciji s Bundesfachgruppe Demeter Bienenhaltung .
DEMETER-BUND je najstariji ekološki savez u Nemačkoj. Proizvođači, prerađivačka industrija i komercijalisti koji su se uključili u ovaj savez, nemaju samo cilj da rade uz prirodu bez đubriva ili antiparazitskih proizvoda. Poseban cilj ove federacije je nega i podrška plodnosti tla. U tu svrhu se koriste specijalni biološko-dinamički preparati. Poljoprivreda po DEMETERU podrazumeva se kao poseban vid poljoprivrede.

DEMETER smernice za pčelarstvo su posvećene istim ciljevima. Nije cilj samo da med, vosak i propolis budu bez beskorisnog taloga, već i da to „pčelarstvo bude karakteristično“- jer samo ono može da garantuje dugoročnu plodnost i vitalnost u košnicama.
U predgovoru ovih smernica veoma jasno se izkazuje ovaj impuls. „ U smislu biodinamičke poljoprivrede mere nege koje se preduzimaju u vezi s košnicom treba da se usmere na stvarne potrebe pčela. Način rada treba da se uobliči i realizuje na taj način da se vitalne manifestacije pčela mogu razvijati organski. Pčelarstvo prema DEMETERU omogućava pčelama da mogu izgraditi svoje saće na prirodan način i da se na isti način tako mogu reproducirati i širiti“.
Nije cilj pčelarstva prema DEMETERU da pčele imaju pašu na ekološkim površinama da bi s njih prikupljale nektar. Odlučujući faktor pčelarstva prema DEMETERU jeste specijalna nega pčela.
Jasno je da će mnogi pčelari protivrečiti ovim izjavama. Razmatrani su osnovni principi takozvanog modernog pčelarstva, sistematsko ometanje rojenja, veštački uzgoj matica i zasejavanje, razvoj sekcija. Mnogi pčelari smatraju da pčelarstvo može da bude efikasno i profitabilno samo koristeći ove metode. Međutim, jedan broj pčelara a koji stalno se uvećava radeći po smernicama Demetera, i koji su od onih malih s 5-10 košnica pa do velikih industrijskih kolonija s 300-400 košnica, pokazuju da je takođe moguć i drugačiji način rada s pčelama koji je i efikasan i profitabilan.

Tvrdnja koja je formulisana u smernicama je: Analogno s tom poljoprivredom odnosi se i na jedan specifičan rad u pčelarstvu. Ali to neznači da pčelar ne čini ništa i samo ostavlja da košnice rade ono što žele, već čovek ima apsolutno mnogo mogućnosti za intervencije. Međutim, standard tih intervencija nije optimizacija učinka meda, već briga nad košnicom. Pošto su košnice zdrave i s velikom populacijom, takođe se prikupljaju značajne količine meda , a pored toga takvo jedno pčelarenje biće i ekonomski efikasno.
Suštinska stvar smernica DEMETER je način kako treba da rade pčelari. Ovde se traži od pčelara jedan veoma dosledan način: da se odreknu veštačkog uzgajanja matica, i sistematskog i arbitrarnog uobličavanja sekcija. Dozvoljeno je reprodukcija samo rojenjem kao prirodnog načina reprodukcije i rađanja. Međutim, to neznači da je pčelar neaktivan, čekajući da se rojevi okače na drveće ili da odlete.

Odlučujući faktor je u tome da ne samo da sve najjače košnice treba da budu sistematski pozvane na formiranje sekcija i uzgoj matica, već samo one košnice koje žele da se reproduciraju i rađaju i koje to pokazuju kroz jednu atmosferu rojenja. One mogu da uživaju u svom prirodnom instiktu rojenja do određene tačke.U praksi to znači da pčelar skoro redovno kontroliše rojenje. Ako tada konstatuje da u nekim košnicama postoji atmosfera rojenja, neće pokušati da ih ugnjetava, već će on iz tih košnica da preuzme – nekoliko minuta pre nego što taj roj izađe- jedan veštački roj unapred s starom maticom. Preostala košnica može da se ostavi ili da se podeli u sekcije s ćelijama roja.
Po mišljenju DEMETER pčelara samo matice koje prirodno rastu (matice rojeva ili mirne pčele matice) jesu matice koje ispunjavaju sve zahteve. Pomoć mladoj matici je samo jedna mera pomoći košnici u propadanju i to ne bi trebalo da bude osnova za reprodukciju i rađanje. Odricanje od veštačkog uzgoja matice ne znači odricanje od selekcije. To je ostavljeno pčelaru na arbitražu, da samo koristi ćelije dobrih košnica. Međutim, cilj selekcije bi trebao da bude, obavljanje pčelarenja s evropskom rasom pčela, koja je prilagođena državi i lokalitetu bez hibridizacije s drugih kontinenata.

Rukovanje okvirima takođe je deo sistema. Za DEMETER pčelare konstrukcija okvira je deo košnice. Jezgro uzgoja prirodno predstavlja jednu celinu. U skladu s smernicama treba da se vrši pčelarenje s jednom merom za okvire, nad kojom će se moći dobro razviti jezgro uzgoja bez da je ometeno od strane letvi okvira ( na primer po meri Dadant).
Pčelarstvo u skladu s smernicama DEMETER, podrazumeva i tretira košnicu kao celovito biće: pčela, mladica, matica, zalihe meda i konstrukcija okvira predstavljaju jedno jedinstvo koje se ne sme raskidati. Površina sekcija uzgoja mladica, budući da je to centralno mesto u košnici, svi okviri moraju biti u potpunosti izgrađeni od pčela- prirodno konstruisani okviri. Uz pomoć prirodne konstrukcije okvira, leglo saća i telo okvira mogu da rastu u skladu s veličinom košnice. Posledica je da se metalna mreža za zatvaranje takođe izbacuje iz košnice.
Samo je u prostoru za med dozvoljeno koristiti pregrade. To je kompromis između ekonomije i ekologije. Međutim, pregrade mogu biti samo od prirodnog voska. Razlozi za ovaj zahtev su kvalitet voska.U vosku se koncentrišu ostaci svake vrste; pored toga, vosak se degeneriše neprestano u toku reciklaže. Prirodni vosak garantuje i jednu značajnu berbu voska, koja je pri tome i visoke čistoće i kvaliteta. Svakako, ova može biti i veoma dobro komercijalizovana.

Med je osnova prirodne prehrane košnice.. Posledica toga je, da pčelar mora da doda zimskoj hrani jednu određenu količinu meda (najmanje 10% od težine). Na ovaj način i dodajući so i trave kvalitet hrane treba da bude poboljšan
.
Med iz biodinamičkog pčelarstva mora da bude upakovan u tegle pre nego se kristališe. Tako se izbegava opadanje kvaliteta, a što se može već dogoditi pri temperaturama iznad 40º. Barem u periodu prikupljanja cvetnog meda, ovaj zahtev iz smernica je za pčelara veliki problem. Međutim, ovaj problem može da se reši, između ostalog, s jednom modernom tehnikom pretakanja.Ali takođe treba da informišemo kupce, da će od jednog određenog trenutka biti samo kristalizovanog meda.

Ovaj viši kvalitet omogućuje višu cenu, koja se može lako ostvariti podrškom visokog prestiža marke DEMETER.

Prema shvatanju svih ekoloških federacija podrazumeva se samo po sebi, da se protiv Varoe ne bori hemisko-sintetičkim metodama, već s mravljom i mlečnom kiselinom.
Onaj ko želi da bude priznat kao DEMETER pčelar, prirodno je da će proći kroz jedan period tranzicije pri kom će se med prodavati kao „med DEMETER pčelarstva u tranziciji“. Pri tome kriterijumi za pristupanje su takvi, da oni pčelari koji još uvek primenjuju neki vid ekološkog standarda, mogu lakše da pristupe, a posle tri godine bi već mogli da se prilagode ovom različitom načinu tretiranja pčela, sve dok ne dobiju potpunu sertifikaciju DEMETER.
Bez sumnje, zahtevi smernica DEMETER pčelarima su visoki i zahtevni. Nije lako dobiti sertifikat DEMETER. Ali napori će biti nadoknađeni jer će, primenjujući smernice sopstvenom pčelarenju, biće vođen k jednom tretmanu pčela koji jeste ekološkog kvaliteta.

Günter Friedmann

Günter Friedmann (1956), je profesionalni pčelar koji radi po smernicama DEMETER. Jedan je od delegata DEMETER Bund (Saveza), koji vrši inspekcije firmi. Njegovo mesto boravka je Steinheim, Schwäbische Alb, što je jedna firma s autorizovanom profesionalnom obukom.

Aktivnosti Klastera

Predstavnik Inovativnog klastera “Panonska pčela” Hadži Zoran Jovanović prisustvovao je osamnastoj sednici Odbora za Evropske integracije Narodne skupštine R. Srbije. Za ovu sednicu određen je sledeći dnevni red:
1. Upoznavanje sa pregovaračkim poglavljima 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj) i 12 (bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika) o kojima će se pregovarati u toku pregovaračkog procesa za pristupanje EU.
2. Dostupnost i način korišćenja sredstava iz IPARD fondova (predpristupni fondovi EU za ruralni razvoj)
Sednica je održana 15 i 16 novembar u Topoli i Aranđelovcu i direktno je prenošena na sajtu Narodne Skupštine Srbije.
Sa ove sednice, zahvaljujući i gostima nj. e. Ambasadoru Slovenije Francu Butu, predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Kancelarije za EU integracije Vlade R. Srbije, poneti su veoma snažni utisci i mnoge informacije koje ćemo detaljno i preneti u narednim tekstovima.
U ovom trenutku iznećemo samo one najznačajnije informacije:
• Javno je zahtevano da i Odbor podrži ukidanje “Pašarine” za pčelare jer takav namet nije poznat u EU. Što više finansiraju se aktivnosti očuvanja životne sredine u poljoprivredi, a pčele kao najveći oprašivač imaju veoma veliki značaj upravo u očuvanju flore i faune. Očekujemo zvaničan odgovor o sledećim potezima u colju ukidanja pašarine.
• Po još uvek radnom dokumentu Vlade Srbije u IPARD-u nema mesta za pčelarstvo. Reagovali smo jer smo mišljenja da je ispuštena cela jedna poljoprivredna oblast – pčelarstvo. Grana koja je u ekspanziji, koja ima velike ne iskorišćene potencijale i sve veća potraživanja za medom i pčelinjim proizvodima.
Odgovor je da će se u Budžetu Srbije kroz program mera za pčelarstvo predvideti značajna sredstva za subvencije pčelarima.
Mi ćemo kroz učešće na sednicama Odbora za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Srbije aktivno učestvovati kako bi se u programu (verovatno period 2015-2020. g.) predvidela što veća sredstva za subvencije u pčelarstvu.
U tom pogledu Inovativni klaster “Panonska pčela” će is a Pokrajinskim Sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu sarađivati kako bi se sačinio dugoročni program mera za subvencije u pčelarstvu.
Na kraju ovog dela: Konstatovali smo da Srbija treba što pre da usvoji nove zakone, a stare harmonizuje sa zakonodavstvom EU. Prvenstveno zbog sebe same jer bi primena tih zakona dovela do povećane konkurentnosti Srpske poljoprivrede.
Značaj poljoprivrede u EU može se videti iz podataka da je 40% ukupnog budžeta EU opredeljeno za realizaciju projekta u poljoprivredi.
Jedina politika koja je zajednička za sve članice EU jeste poljoprivredna politika. Samostalnost vođenja poljoprivredne politike članica EU je apsolutno isključena. Postoje neki ali retki izuzetci, pa ćemo navesti primer iz Slovenije koju je prezentovao nj.e. ambassador Franc But.
Naime po pravilima EU svi pčelari iz zemalja EU mogu nesmetano da prenose svoje košnice sa pčelama na paše na teritoriji zemalja EU.
Slovenci su uspeli da se izbore da se kod njih, zbog očuvanja genetske banke, mogu na pašu donositi pčelari košnice samo sa Kranjskim pčelama. Time su zaštitili svoj prostor, a i podigli cenu maticama Kranjske pčele.

P1020076 P1020075 P1020074 P1020073 P1020070 P1020067 P1020064 P1020062 P1020061

Aktivnosti Klastera

Ovih dana stigao nam je mejl iz Makedonije od konzorcijuma Inovatora 2013 sa potpisom g. Predsednika skupštine gospodina dipl.ek. Ljubomira. Poslali su nam predlog o saradnji i klaster sa velikim zadovoljstvom je prihvatio predlog saradnje. Pošto se priprema konferencija o klasterima u Novom Sadu očekujemo da bi prvi radni susret bio upravo na toj konferenciji. Prenosimo integralni tekst predloga o saradnji Konzorcijuma Inovatora 2013.

Панонска пчела

Dragi pčelari !

Kao i što je obećano, ljubaznošću Državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Atile Juhasa održan je sastanak 06.11.2014 g. Sastanku su prisistvovali osim gospodina Juhasa i Predsednik Upravnog odbora inovativnog klastera „Panonska pčela“ Hadži Zoran Jovanović i njegova saradnica Ana Pandžić. Teme sastanka su ranije pripremljene i moramo iskazati veliko zadovoljstvo zbog želje i razumevanja da se pčelarstvo i pčelari u Srbiji snažno podrže.
Ni jednog trenutka NIJE BILO RAZGOVORA O UKIDANJU postojeće subvencije od 500,00 dinara po obeleženoj košnici. U ostalom to se, ako se želi, lako može proveriti u Ministarstvu.
Razmatrana je široka lepeza problema koji muče pčelare i sprečavanju razvoj.
Konstatovano je da je 500,00 dinara subvencije nedovoljno i za održavanje postojećeg pčelarskog fonda, a kamoli razvoja. Razmotren je model mera koje primenjuju zemlje u okruženju kako bi se dobra praksa primenjivala u nekom narednom planskom dokumentu vezano za pčelarstvo. Načelno je postignuta saglasnost oko toga šta bi i na koji način moglo, povećanjem mera podrške, unaprediti pčelarstvo i podići konkurentnost.
Prva aktivnost koja će se pokrenuti jeste ukidanje pošarine i tu su dogovoreni prvi potezi.
Razmatrane su mogućnosti oko registracije vozila za prevoz košnica i korišćenja su iskustva koja omogućavaju privremene registracije koje bi značajno smanjile troškove selećih pčelara.
Dogovoreno je da se ostane u stalnom kontaktu kako bi se neka od sledećih pčelarskih sezona dočekala sa značajno manjim troškovima u pčelarstvu, a sa što većim subvencijama države.

Aktivnosti Klastera

U okviru svojih planiranih aktivnosti promocije pčelarstva kod mladih Inovativni klaster “Panonska pčela” organizovao je i realizovao edukativnu radionicu za učenike Srednje poljoprivredne škole u Futogu u okviru projekta “Pčele nas upozoravaju” čija realizacija je podržana od Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, urbanizam i graditeljstvo AP Vojvodina.

Sala je bila mala da primi sve zainteresovane učenike. Zahvaljujući izvanrednim predavanjima dr. Ivana Pihlera i Milana Kovečevića mladi slušaoci su veoma požljivo odslušali prezentaciju i postavili mnoštvo pitanja.

Vrlo značajni su bili razgovori sa profesorima Poljoprivredne škole, a vezano za školu pčelarstva ali ne kao kratki seminar (dan-dva) već kao ozbiljan program koji bi omogućio da pčelari, a posebno mladi, dobra teoriska i praktična znanja iz pčelarstva i da mogu da samostalno započnu biznis kroz komercijalno pčelarenje. Odnos uloženih sredstava za započinjanje biznisa pčelarenja i postignutih efekta je najbolji od svih poljoprivrednihgrana. Jasno sve to pod uslovom , koji važi i za druge poljoprivredne grane, da postoje i prirodni uslovi – vlasništvo poljoprivrednog zemljišta i poljoprivredno gazdinstvo.

P1020021 P1020017 P1020013 P1020009 P1020008 P1020001