Saopstenje

Dana 26.03.2014. odrzan je sastanak predstavnika J.P. Vojvodina sume i Inovativnog klastera Panonska pcela.

Tema razgovora je bila uspostavljanje saradnje u cilju postizanja podrske razvoja pcelarstva u Vojvodini, a na podrucjima kojima upravlja J.P. Vojvodina sume.

Sastanak je iniciran dopisom koji je klaster uputio J.P. “Vojvodina sume”, a povodom primedbi pcelara vezano za koriscenje prostora kojima gazduje to Javno preduzece.

U razgovoru je iskazana obostrana zelja za uspostavljanjem saradnje sto bi se moglo i postici potpisivanjem protokola o poslovno-tehnickoj saradnji.

Na sastanku je konstatovano sledece:

-J.P. Vojvodina sume u svom cenovniku ima stavku o naplacivanju 62,00 dinara po kosnici za koriscenje u podrucjima kojima upravlja.

-Ta cena je u skladu sa svim zakonskim aktima i odlukama i do sada ni jedna visa institucija nije uputila J.P. bilo kakav nalog za ukidanje ili izmenu te odluke.

-J.P. je iskazalo zainlari razresi dogovorno jer se po analitickim karticama utvrdilo da je u 2013 od pcelara naplaceno po ovoj odluci, a u zasticenim podrucjima (5) ukupno oko 140.000,00 dinara. Ovde se u pitanju samo dva od pet zasticenih podrucja (Gornje Podunavlje I Deliblatska pescara) jer u ostala tri nije evidentirano (ugovoreno) da je bilo kosnica. Takodje je zakljuceno da kada se dodaju i druga podrucja ukupna naplata ne prelazi 300.000,00 za 2013 godinu.

-Zakljuceno je da preko klastera treba delovati pre svega na Udruzenja i Drustva pcelara kako bi se koriscenje podrucja kojima upravlja J.P. Vojvodina sume (a ne samo ta podrucja) kako bi se planski, a time i vise koristila ta podrucja kao medonosne pase.

-Predstavnici J.P. Vojvodina sume su svesni znacaja pcela za floru i faunu i upravo zato (a i zaista mala materijalna korist po J.P.) kao drustveno odgovorna zeli kroz saradnju sa klasterom, a time preko drustava i udruzenja do svakog pcelara, konstanstno radi na unapredjenju te saradnje.

-Konstatovano je da za svako zasticeno podrucje u koje se unose kosnice treba i saglasnost Pokrajinskog zavoda za zastitu prirode. U cilju dogovora u vezi te saglasnosti, klaster ce inicirati sastanak sa Zavodom kako bi se i na tom polju razmotrila mogucnost saradnje.

Svi ovi dogovori treba da doprinesu razvoju pcelarstva i vecem iskoriscenju prirodnih potencijala za pcelarenje u Vojvodini.

Ocekuje se u narednom periodu potpisivanje protokola o saradnji klastera i J.P. Vojvodina sume i Pokrajinskog zavoda za zastitu prirode.

EU neće srpski med jer je pun antibiotika!

Više kontigenata meda namenjenog za izvoz vraćen je prethodnih godina iz zemalja EU, nakon što je u evropskim laboratorijma u ovom pčelinjem proizvodu iz Srbije otkriveno prisustvo antibiotika, saznaje “Alo!”. Ovo se dešava, kažu stručnjaci, zbog toga što u Srbiji ne postoji adekvatna kontrola zdrastvene ispravnosti meda, a, kako ističu, pa se na domaćem tržištu u velikoj meri može naći med “obogaćen” ovim hemijskim jedinjenjima.

1051179-med04-ras-foto-dreamstime[1]

Da bi med bio zdrav, mora da potiče od zdravih pčela. Međutim, iako bi trebala, Uprava za veterinu ne vrši pregled i kontrolu košnica, odnosno zdrastveno stanje pčela, kao ni da li se u slučaju bolesti pčele na odgovarajući način prskaju antibioticima i šta se dešava sa medom bolesnih pčela. U Srbiji ne postoji ni adekvatna laboratorija koja bi mogla da da precizne i pouzdane podatke o zdrastvenoj ispravnosti meda i eventualnom prisustvu antibiotika. Propisi se svodi na takozvanu “samokontrolu”, a čak i kada veterinarska inspekcija posumnja u neispravnost, ona u uzorci uglavnom proverava samo količinu HMF-a, odnosno prisustvo razgradnog produkta šećera, ali ne i prisustvo streptomicina i drugih antibiotika – kaže za “Alo!” Miroslav Stojšić, doktor veterinarske medicine i bivši načelnik veterinarske inspekcije. Kako Stojšić kaže, prethodnih nekoliko godina se u više navrata dešavalo da iz evropskih zemalja vrate isporuke meda upravo zbog prisustva ovih lekova. Zadnji put, prema njegovim informacijama, to se desilo prošle godine, kada je 20 tona meda vraćeno iz Poljske. Kako su mediji pisali, 2010. godine, Nemci su zbog toga tri puta odbili da kupe srpski med. Pčelari su tada tvrdili da je bilo pošiljki u kojima je utvrđena i 3,5 puta veće koncentracija “streptomicina” od dozvoljene.

1051152-med03-ras-foto-milos-peric[1]

– Pitanje je šta se desilo sa tim medom koji je vraćen. Postoji veliki razlog za sumnju da je završio upravo na domaćem tržištu – dodaje Stojšić.

– Inače, antibiotici u hrani se deponuju u organizmu, pa to može dovesti do pojave alergije, svraba, crvenila, pa i gušenja. Sa druge strane, organizam stvara rezistentnost na antibiotike i postaje podložniji bakterijama što ima dalekosežne posledice – dodaje bivši načelnik inspekcije. Prema njegovim rečima, pored antibiotika u medu se mogu naći i teški metali poput olova, žive i arsena, ukoliko se pčelinjaci nalaze pored puta. Kakva je kontrola meda na prisustvo antibiotika možda najbolje ilustruje primer firme “Timomed”, koja je 2010. godine izvezla med u Sloveniju, gde je, za razliku od Srbije, utvrđeno veće prisustvo antibiotika od dozvoljenog. Ta firma, nakon toga, upozoravala je da “naše laboratorije ne zadovoljavaju kriterijume EU i da se analize moraju vršiti u inostranoj laboratoriji”.

 

Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije priznaje za “Alo!” da su propisi u našoj zemlji, kako kaže, “delimično zastareli” i da za sada ne postoji laboratorija koja radi preciznu analizu meda kao na zapadu, ali napominje da je prisustvo antibiotika sve manje i ređe poslednjih godina.

 

– Istina je da što se tiče izvoza, naše analize se ne prihvataju u evropskim zemljama, ali će se to promeniti akreditacijom laboratorije za kontrolu meda. Ta ustanova će jedina imati sve uslove da obradi analize na antibiotike i biće savršeno precizne – smatra Živadinović.
1051167-med05-ras-foto-emil-conkic[1]

Ministarstvo: Proizvođači sami da kontrolišu(?!)

Na pitanja u vezi sa tim kako se kontroliše zdrastveno stanje meda, u Upravi za veterinu Minstarstva poljoprivrede kažu za “Alo!” da je “subjekat u poslovanju hranom u obavezi da u okviru planova samokontrole obavlja ispitivanje meda u određenim vremenski intervalima”.
– Proizvođači meda koji otkupljuju med od malih proizvođača kontrolišu svaku pošiljku meda na osnovne parametre. U okviru službene kontrole, veterinarska inspekcija uzorkuje med u okviru Nacionalnog programa monitoring rezidua u hrani životinjskog porekla ili u slučaju sumnje na nebezbednost – poručuju u Ministarstvu, dodajući da prema njihovim informacijama, u 2012. i 2013. godini nije bilo povraćaja meda iz inostranstva zbog nalaza antibiotika.

 

Projakat razvoj pčelarstva u Vojvodini, Bačka Palanka

Znaju pčelari vrlo dobro da su avgustovski radovi najvažniji i da tada praktično počinje pčelarska sezone, ali isto tako znaju da su radovi u martu najopsežniji i veoma važni pred prvu pašu. Veoma je bitno utvrditi zdravstveno stanje i kvalitet legla naročito zbog netipičnih vremenskih okolnosti koje su vladale ove zime. Kao i svi drugi pčelari i oni u Bačkoj Palanci s puno optimizma ulaze u novu sezonu.

Projekat razvoj pcelarstva u Vojvodini, Backa Palanka

 

Фактори који утичу на посету опрашивача сунцокрету и уљаној репици

Мр Терзић Сретен, Др Миклич Владимир, Др Атлагић Јованка,  Др Јоцић Синиша,

Др Марјановић Јеромела Ана

Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

 

Опрашивачи су одговорни за размножавање преко 80% цветница тако да би без њих животиње имале веома сужен избор хране. Животиње активне у опрашивању су веома разноврсне и укључују врсте као што су мрави, слепи мишеви, пчеле, птице, лептири, муве, мољци, осе, као и друге животиње… Помоћу опрашивања (укрштања) биљке успевају да:

 

  • се рамножавају и произведу довољно семена за ширење
  • одрже генетску варијабилност унутар популације
  • произведу одговарајући плод да би подстакле преноснике семена

 

Без опрашивача, људска раса и сви сувоземни екосистеми не би преживели. Од преко 1,400 гајених биљних врста од којих се широм света производи храна и индустријске прерађевине, скоро 80% захтева опрашивање. Посета опрашивача такође води крупнијим плодовима, богатијем укусу и већим приносима.

Биљке цветнице су се милионима година развијале упоредо са својим опрашивачима, што је довело до веома разноврсних стратегија привлачења код биљака и адаптација опрашивача. Велика разноврсност у боји, облику и мирису цветова је директан резултат те повезаности. Биљке цветнице су еволуирале у смеру два основна начина опрашивања: опрашивање уз помоћ животиња (биотичко) које је одговорно за опрашивање око 80% биљних врста, док се без живих организама (абиотички) опрашује око 20% биљних врста, од чега 98% ветром и остатак водом.

Биљке су еволуирале и у смислу различитих периода цветања у току године тако да смање конкуренцију за опрашиваче и индиректно им обезбеде стални извор хране. Тако од првих топлих дана фебруара до касне јесени биљке обезбеђују нектар и полен као награду за услугу опрашивања.

Постоји више метода којима биљке привлаче опрашиваче, а најчешће присутни су путем мириса, изгледа и награде у виду хране. Мирис може да привуче опрашиваче са преко једног километра удаљености. Он је последица ослобађања есенцијалних уља и других веома испарљивих једињења које цветови производе. Биљке са јаким мирисима су често мање атрактивне по облику и боји. Облик и боја представљају други вид привлачења при чему је облик веома значајан и у интеракцији са опрашивачем јер обезбеђује одговарајући контакт са прашницима и тучком. Храна може бити нектар и/или полен који служе као награда опрашивачима због које се они и враћају на исте биљке.

Од осталих метода привлачења које су специфичне за мањи број биљних врста су присутне мимикрија и „клопке“. Опонашање облика инсекта и/или мириса у виду феромона или хране служи да привуче инсекта који у случају једне врсте орхидеје (Ophrys apifera) за успешно опрашивање и не добија награду. Одређене биљне врсте као нпр. локвањ (Nymphaea odorata) чак луче течност у коју је уроњен тучак, тако да када опрашивач привучен мирисом упадне у њу, угиба, а већина полена који је носио се сталожи у основи тучка, при чему долази до опрашивања. Следећег дана цвет не производи ту течност већ само ослобађа полен и тако изнова започиње циклус опрашивања.

У односу на изузетну разноврсност дивљих цветница гајене биљне врсте могу да понуде значајне количине полена и нектара али са варијабилним успехом привлаче инсекте. Захтеви за високим приносима су све већи тако да су и селекција и агротехничке мере били скоро потпуно усмерени ка биљној врсти, а мање ка опрашивачима. То се убрзано мења, поготово у органској, али и у конвенционалној производњи променом услова на тржишту и прописа који регулишу гајење.

Ако се посматрају сунцокрет и уљана репица може се рећи да пчеле имају доминантну улогу у њиховом опрашивању. Пчеле на њима могу да задовоље све своје потребе за поленом и нектаром у време када цветају.

Уљана репица је већином самооплодна али је због присутне странооплодности, као и све чешћег гајења хибрида присуство опрашивача веома пожељно. Мирис је битан фактор привлачности јер као што су установили Wright и сар., 2002., пчеле не могу да разликују мирис једног цвета уљане репице од другог али могу мирис цвета уљане репице од цвета зевалице. Тако да је од интереса да сорте/хибриди уљане репице буду бар исто привлачни као и дивље цветнице или гајене врсте које је окружују у пољу. По изгледу њени цветови су светли са високом рефлексијом у видљивом делу спектра и као такви су привлачни за инсекте. У уобичајеним условима цветање код уљане репице траје две до три седмице (озиме април-мај, јаре почетак јуна) при чему појединачни цветови трају око три дана. Имајући у виду више периода цветања и његово трајање, може се закључити да је уљана репица добар извор хране за опрашиваче.

Мирис је први фактор који утиче на опрашиваче и у том смислу можда и битнији од количине нектара који садрже појединачни цветови јер од мириса зависи којој ће биљци опрашивачи прићи (Терзић и сар, 2008.). У огледу у коме је испитивана веза између ослобођених мириса и одлуке пчела при избору линије гајеног сунцокрета група аутора је анализирала више од 250 једињења које ослобађа цваст сунцокрета (Pham-Delegue и сар. 1987). Да би дефинисали која једињења у мирису сунцокрета и на који начин делују на понашање пчела извршили су оглед на различитим линијама сунцокрета паралелно са хемијском анализом ароматских екстраката свих генотипова.

Опрашивачи су показали пријемчивост за ране фазе цветања, а када им је дата могућност избора између парова родитељских линија два комерцијална хибрида – Маријан и Мирасол, они су посећивали и родитељске компоненте хибрида Мирасол али су више посећивали мајчинску линију хибрида Маријан. Поређење релативног удела једињења између аромаграма добијених екстракцијом са цвасти оба родитељска пара је показала да постоји: (1) ефекат фенофазе за 17 од 144 детектована једињења за Маријан линије, и 18 од 136 детектованих једињења код Мирасол линија; (2) већина ових једињења се јавља у већим пропорцијама у раним фазама цветања, што је повезано са већом посетом пчела у том периоду; (3) ефекат пола биљке је утврђен за 33 од 144 једињења код Маријан линија, и 14 од 136 код Мирасол линија.

Овакви резултати нам указују на то да пчеле могу да препознају веома мале разлике у мирисима. Да би привукла опрашиваче биљка сунцокрета мора у почетку цветања произвести довољну количину одговарајуће комбинације испарљивих једињења. Квалитет и количина су битни јер тај мирис треба да привуче пчеле између осталих мириса који их окружују у пољу.

Сунцокрет је по изгледу лако препознатљив са крупном цвасти која по ободу има уочљиве жуте ивичне цветове. Додатни ефекат тој привлачности даје уједначено цветање сунцокрета на једној парцели. Пчеле радије посећују цветове са светлијом бојом јер тамнија боја цветова даје утисак веће физиолошке старости. Нектарије су код сунцокрета смештене у основи крунице трубастих цветова па због тога пчеле радије посећују генотипове са краћом круницом где је нектар приступачнији. При томе треба имати у виду да пчела постави и део главе унутар крунице приликом узимања нектара. Цветање код сунцокрета траје око две седмице, па и дуже код линија оца у семенској производњи. Зависно од рока сетве дешава се у периоду од јула до септембра тако да је опрашивачима у релативно дугом периоду доступна велика количина полена и нектара.

Због велике генетске варијабилности сортимента код сунцокрета, уљане репице па и гајених биљака уопште, реално је очекивати да постоје и разлике у факторима привлачности у односу на пчеле као доминантне опрашиваче. Изглед и боја цвета/цвасти су очигледни и лако их је контролисати док количина полена/нектара као и ароматски састав мириса захтевају сложеније лабораторијске анализе. На количину и квалитет нектара и полена значајно утиче низ фактора, почев од рока сетве, па у складу са њим и услови гајења: примењена агротехника, влажност земљишта, генотип, кондиција биљке у фази цветања и климатски услови у самој фази цветања. Због сложенијих анализа ароматски састав мириса је далеко мање изучаван него остали фактори иако би, као први фактор који делује на опрашиваче, могао бити и кључан за посету.

 

 

Литература:

 

Pham-Delegue1, M.H., Etievant, P.,  Guichard, E.,  Masson, C.,  (1989): Sunflower volatiles involved in honeybee discrimination among genotypes and flowering stages. Journal of Chemical Ecology. Vol. 15, Nо. 1, pp 329-343.

Terzić S., Atlagić Jovanka, Miklič, V., Jocić, S., Sakač, Z., (2008): Uticaj načina oprašivanja, vitalnosti polena i nektarnosti na prinos semena suncokreta. Zbornik abstrakata petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara. Vrnjačka Banja, 25-28. maj, pp 49.

Wright, G.A., Skinner, B.D., Smith, B.H., (2002): Ability of honeybee, Apis mellifera, to detect and discriminate odors of varieties of canola (Brassica rapa and Brassica napus) and snapdragon flowers (Antirrhinum majus). Journal of Chemical Ecology, 28(4), pp 721-740.

 

Obavestenje

Klaster je poceo razgovore o saradnji pcelara sa  nacionalnim parkom Fruska Gora. Prirodna veza pcela i biljaka daje nam za primer, ali i za obavezu da pronadjemo mogucnosti za saradnju i rukovodstvo nacionalnog parka Fruska Gora je iskazalo veliku zainteresovanost za saradnju. Razgovarano je o mogucnosti ukidanja takozvane “Pasarine” na prostoru nacionalnog parka Fruska Gora, ali i pomoc pcelara kod samog odrzavanja nacionalnog parka. Tu se pre svega misli na pomoc posumljavanja, kosenja, krcenja i ostalih radova koji bi se realizovali po planu i nadzoru strucnih ljudi nacionalnog parka “Fruska Gora”.

Predstoje daljni razgovori i dogovori,ali cenimo da je slicne saradnje (Vojvodina Sume i slicna javna preduzeca) neophodno uspostavljati u cilju razvoja pcelarstva i ocuvanja prirode.

Bačka Palanka

U okviru projekta “Panonska pcela” koji se finansira iz IPA sredstava Evropske Unije u okviru prekogranicne saradnje Hrvatska-Srbija odrzana je radionica u Backoj Palanci 07.03.2014. godine. Radionica je odrzana u sali Skupstine Opstine Backa Palanka i ovim putem se zahvaljujemo gospodji Spomenki Rokvic, clan gradskog veca Opstine Backa Palanka zaduzena za  poljoprivredu koja je u ime Opstine , koja je omogucila izvanredne uslove odrzavanja radionice. Poseta je bila velika sto ukazuje da pcelarstvo izaziva veliko interesovanje. Predavanja su izazvala veliko interesovanje i ovoga puta predavanja ce biti postavljena na sajtu Panonian bee kako bi i oni pcelari koji su bili odsutni sa predavanja mogli pogledati ta predavanja.

Jedna informacija koja je prezentovana na radionici izazvala je neke dileme, a tice se posticajnih sredstava koje Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu,sumarstvo i vodoprivredu opredeli svake godine za poljoprivredu. Trenutno je aktuelan konkurs za kreditna sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede i koji je po proceni klastera izuzetno povoljan za nabavku opreme. Ne postoji potpuna informacija, ali interesovanje pcelara nije veliko i tek ce analize pokazati uzroke nezainteresovanosti. Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu AP Vojvodine, svake godine opredeli odredjena sredstva za pespovratnu pomoc za poljoprivredu. Takodje i ove godine u drugoj polovini marta, po informacijama iz Sekretarijata, biti otvoren konkurs za bespovratna sredstva, a uslove za dobijanje sredstava ce biti veoma slicni proslogodisnjim. A to su 50% od planirane investicije za nabavku opreme i adaptaciju prostora za rad u ovom slucaju za rad s amedom.

I pored toga sto se radilo o bespovratnim sredstvima interesovanje pcelara je bilo veoma malo (svega desetoro je dobilo sredstva). Trazeci uzroke teme doslo se do tri osnovna uzroka sto pcelari ne konkurisu za pespovratna sredstva:

1.  Neinformisanost

2. Nesto zahtevnijom papirologijom

3. Nedostatak sopstvenih 50% sredstava.

Prva dva se vec resavaju preko klastera Panonska pcela o tome klaster ima puni podrsku Sekretarijata. Za treci uzrok postoji resenje kroz konkurisanje na vec pomenutom konkursu kod Fonda za razvoj poljoprivrede, pa kombinujuci kredit i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava prakticno se dobije 100% potrebne opreme uz 50% vrednosti koja se otplacuje kroz izuzetno povoljan kredit. Sve je ovo moguce ako se pravilno planira i ako se zna sta se zeli i sta ce to doneti (pre svega ekonomski) samom pcelaru.

 

Zapisnik sa edukativne radionice za  pčelare  u Bačkoj Palanci

Dana 07.03.2014. sa početkom u 17 h u Velikoj  sali  Skupštine opštine Bačka Palanka  ,  održana je šesta   radionica za pčelare po   IPA Projektu “PANONSKA PČELA”  – podizanje kompetitivnosti pčelara u prekograničnom području

br. 2013/307-813.

                                                         Na edukativnoj radionici  prisustvovalo je :

–    45 pčelara iz regiona opštine Bačka Palanka i okoline ( spisak u prilogu)

–        2 eksperta  – docent dr Ivan Pihler i  dipl. ing. inf. Milan Kovačević  (Poljo. fakultet u NovomSadu)

–       1 gost predavač mr Naum Bandžov

–        3 člana projektnog  tima  “ Panonska pčela”  i to Hadži Zoran Jovanović   ( Klaster) ,  b.sc. Odanović Milivoje     (asistent ), i dr Sara Savić (project coordinator)

–        1 član podrške  – b.s c. Vesna Odanović ( predsednik Skupštine klastera )

–     1  član gradske uprave Bačke Palanke: Spomenka Rokvić ( član gradskog  veća zadužena  za poljoprivredu )

–     2 člana produkcionog  filmskog  tima “ VERTIGO ” iz Novog Sada

 

 UKUPNO:  55 ušesnika

 

-Uvodnu reč  , sretan i uspešan rad  pčelarima je poželela

Spomenka Rokvić -ćlan gradskog veća Bačke Palanke  zadužena za poljoprivredu

-Moderator Odanović Milivoje  izneo je program rada radionice , a zatim se prešlo  na rad po tačkama :

 

  1. 1.       O  PROJEKTU “ PANONSKA  PČELA”

Asistent na projektu Odanović  Milivoje je izneo  podatke o  sadržaju  i  vrednostima  projekta.

  1. 2.       O  ODRŽIVOSTI PROJEKTA I BENEFITIMA KLASTERA “ PANONSKA PČELA”

Predsednik  Upravnog odbora klastera “ PANONSKA PČELA “ director – Hadži Zoran Jovanović

je upoznao  prisutne o      značaju   udruživanja pčelara u klaster .Isto tako izneti  su podaci o podsticajnim

sredstvima za razvoj pčelarstva  u AP Vovjodini

 

 

  1. 3.      LUČENJE NEKTARA i NASTAJANJE MEDA- docent.dr. Ivan Pihler– vanredni profesor Poljopri-

vrednog fakulteta u Novom Sadu

– pčelinje paše i nektarenje , kako povećati prinose,tehnologija pčelarenja, prolećni razvoj pčelinjih društva, stimulativne mere ,  rojenje i razrojavanje.

 

  1. 4.      SMS VAGICE- Milan Kovačević – saradnik na Projektu, sistem administrator na Poljoprivrednom fakultetu

u  Novom Sadu, informisao pčelare  o praktičnim pogodnostima i tehničkim podacima u vezi sa SMS vagicom.

 

  1. 5.      PRIPREMA ZA PROLEĆNO PČELARENJE- Magistar pčelarstva Naum Bandžov

 

Pokupljeni  su i  izanalizirani su anketni listići .

 

DISKUSIJA po iznetim temama  – više  učesnika

Sastanak je završen u 19.10 h                                                                                          Izveštaj pripremio

07.03.2014 .                                                                                     B.Sc. Odanović Milivoje  asistent

OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA

ВАНРЕДНА КОНТРОЛА МЕДА

MEDУ току је ванредна контрола квалитета меда по малопродајним објектима у Србији, рекао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић и додао да ће резултати бити објављени у току следеће недеље.

Министар Гламочић изјавио је да је у току ванредна контрола квалитета меда по малопродајним објектима у Србији и да ће резултати бити објављени у току следеће недеље.

На отварању “Шестог државног пчеларског сајма” министар пољопривреде рекао је да се ванредне контроле спроводе због бројних пријава пчелара да постоје злоупотребе у продаји меда.

“Очигледно је да постоје злоупотребе, јер како је могуће да се у продаји нађе мед чија је цена нижа од откупне цене”, навео је министар Гламочић.

Он је додао да инспекција контролише квалитет меда, амбалажу, декларацију, као и евентуално постојање антибиотика у том производу.

Министар Гламочић је рекао да ће Министарство пољопривреде у будуће радити на опремању лабораторије за контролу меда, јер се како је навео, осим подстицања производње не сме занемарити контрола и едукација.

Министар пољопривреде је навео да се ради и на изради упутстава за ветеринаре, за обављање надзора у пчелињацима.