Klaster i klasterizacija

Klaster je naziv za udruživanje više proizvođača istih ili sličnih proizvoda, radi povećanja konkurentnosti na tržištu. Razlika između postojećih udruženja, zadruga i klastera jeste što je obavezujuće da klaster u svom članstvu treba da ima naučno – istraživačke i obrazovne institucije iz oblasti delovanja članica klastera (voćarstvo, svinjogojstvo, pčelarstvo, organska proizvodnja, mlekarstvo). Osim ove dve osnovne grupe članova, u klasteru se nalaze i takozvane potporne organizacije: banke, osiguravajuće kuće, proizvođači opreme i ambalaže i sve ostale firme koje mogu doprineti većoj tržišnoj konkurentnosti članica klastera.

Klaster kroz programe i projekte obezbeđuje i sredstva od domaćih i stranih fondova koji će doprineti svim proizvođačkim članicama klastera. Tu se misli pre svega na uvođenje standarda i standardizacije, novih tehničko – tehnoloških rešenja, marketinga, sajmova i drugih promotivnih aktivnosti. Često kada se govori o klasteru ustvari se misli na neku vrstu alternativne privredne komore, koja funkcioniše na sličnim principima. Takav oblik organizovanja još nije klaster.

Pravi razlog za osnivanje klastera jeste njegovo korišćenje samo kao sredstva za postizanje viših ciljeva.

Idealno funkcionisanje klastera podrazumeva da su članovi klastera uspešni u oblasti u kojoj posluju, koja su prisutna na dobro razvijenim tržištima, mogu plasirati svoje proizvode na tim tržištima, i mogu naplatiti te proizvode. To ujedno i znači da poseduju dobru kulturu poslovnog komuniciranja i saradnje. Za uspešan rad klastera naophodno je posedovati razvijeno političko okruženje, koje je jedno od osnovnih uslova uspešne klasterizacije.

Preovladava stručno mišljenje da će u sledećih 10 godina nakon privredne krize u izgradnji i razvoju „Novog Sveta“ odlučujuću ulogu imati klasteri.

Usluge menadžmenta klastera:

  • Razvoj proizvoda klastera
  • Širenje i razvoj tržišta
  • Priprema i organizacija edukacije za članove klastera
  • Organizacija istraživačkih i razvojnih projekata
  • Organizacija zajedničkog marketinga i komunikacija između članica klastera
  • Vođenje administracije klastera i realizacije konkursa u ime klastera
  • PR akcije klastera
  • Kontinuiran razvoj politike klastera
  • Razno – posebne akcije na osnovu zahteva članica klastera kao što su priprema predloga za izmene, dopune i donošenje novih zakonskih akata za oblast i donošenje novih zakonskih akata za oblast delovanja klastera, priprema konkursnih dokumenata i dr.

 

 

Menadžment klastera:

  • Treba da bude nezavisan od članova klastera,
  • Treba da radi na razvoju poverenja među članicama i na usklađivanju interesa članica
  • Treba da podstiče članice na kreiranje sopstvenih aktivnosti
  • Treba da obezbedi izvore finansiranja za rad klastera.

Neophodna je stalna motivacija članica na međusobnu saradnju.

Neophodno je da država izgradi svoju politiku za razvoj klasterizacije (pre svega da se donese zakon o klasterima). Prilikom izrade te politike ne sme se u potpunosti preuzeti model neke druge države. Neophodno je uzeti u obzir kulturu poslovanja i ostale karakteristike privređivanja u Srbiji.

Važno je razraditi sistem državnih subvencija za rad i funkcionisanje klastera. Subvencije se pre svega odnose na omogućavanje funkcionisanja menadžmenta organizacije klastera. Pomoć se dodeljuje na osnovu dobro definisanih kriterijuma.

U Srbiji postoji puno registrovanih klastera koji retko zadovoljavaju poslovne kriterijume za funkcionisanje, a to se pre svega odnosi na stručnost menadžmenta koji ne poseduju osnovna znanja o izgradnji i vođenju mreže privrednih subjekata.

Inovacija, imitacija i preduzetništvo su ono što pokreće skoro sve konkurentne klastere! Najvažniji princip rada konkurentnog klastera je sposobnost da se široko povezuje i da selektivno pravi mrežu članica!